SUBOTA 22. JUL

A da skoknemo do Valensije…

Dok ovo pišem (petak sabajle), mogu da se pouzdam samo u najavu da će 12. protest “Srbija protiv nasilja” u Beogradu biti održan sutra uveče (subota, 22. jul, od 20 časova) na platou ispred Rosandićevih konja. I dalje mi je mrsko da ono iza ovih skulptura nazovem Narodnom skupštinom, čemu su minule sedmice poprilično doprineli i neki od najviđenijih likova tzv. opozicije.

Trasa dvanaestog protesta biće, kako je najavljeno, nešto kraća, od zbornog mesta pa za kamionom uz zvuke “Vostani Serbie” Dečanskom, Makedonskom, Svetogorskom i Takovskom. Sve do “starog dobrog RTS-a”, kao tačke oko koje se vrtimo još malo pa tri i po decenije…

Napisah juče da se ponekad pitam koliko smo zablesavljeni nečim što se ovde zove „politika“, pa od silnog bavljenja tim velikim „temama“ ne vidimo sopstveni život, od cena u samoposluzi do „pucanja filma“ gotovo na svakom koraku… Zato mi se čini da bi trasa jedne šetnje mogla da bude pored nekoliko velikih prodavnica, ispred kojih bi neko ko se u to razume mogao da makar upita kako je moguće da su u zemlji “ekonomskog tigra” najvažnije životne namirnice skuplje (preračunato u evre) nego u Evropi.

U šta se ovih dana masovo uveravaju turisti iz Srbije po grčkim i španskim selima i varošima, plus oni koji su skoknuli do svojih u Nemačku, pošto se, izgleda, najnovijoj generaciji “gastarbajtera” sve manje isplati da preko leta dođu “kući” i malo se puvkaju novom “mečkom”, kupljenom od “neke babe koja samo vozila do pijace”…

Tako je i moj prijatelj Srđan Stojković, inače administrator veoma živopisne grupe “Dnevna doza SNS botova”, objavio šta se sve za dvadeset (brojkom: 20) evra može kupiti u Valensiji:

“Dobar dan dobri ljudi, evo šta za 20 evra možete kupiti u marketu ‘Mercadona’ u Valensiji: kilogram banana, tri limenke piva, 12 jaja, litar 100 odsto soka od narandže, trista grama šunke, veliku salatu, pileće nagetse, kečap, bademovo mleko, nudle i žvake umesto kusura, jer nismo hteli sitne cente…”

Po već tradicionalnom običaju da se od teških tema branimo humorom, Aleksandar Vukićević je napisao: “Samo to?! Za te pare ja u ‘Maksiju’ uzmem šest litara vode i četiri rolne toalet papira i jedva odnesem kući, dok me svi gledaju sa zavišću!” Dobar je i lik koji tvituje pod firmom “Mi Lan”, kad kaže: “Moglo je to i kod nas, sve dok nisu postavili sigurnosne kamere!”

Šalu na stranu, mnogo ozbiljniji bio je pokušaj narodne poslanice i moje zemljakinje Dragane Rakić, koja je u već pomenutom zdanju prekjuče rekla kako su cene hrane u Srbiji više nego u Nemačkoj:

“I rekoh da ministri nemaju pojma koliko šta košta, jer ne idu oni u kupovinu nego njihove kućne pomoćnice. Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković sačekala da joj skupštinska služba dostavi informaciju koliko šta košta. I potvrdila sve ono što sam rekla: da ne zna aktuelne cene, jer da zna ne bi tvrdila da ulje košta 144, a mleko 96 dinara i da je ovde hrana jeftinija nego u Nemačkoj.”

Ova objava poznate Vrščanke izazvala je lavinu komentara sa sličnim primerima. Javljali su se ljudi iz Nemačke, Beča, Poljske, pa čak i iz Amerike, uglavnom sa uporednim cenovnicima, isključivo na štetu nas koji sve to plaćamo ovde u Srbiji, posebno u Beogradu.

Istina, Marija Ranđelović je napisala da “ulje može da se nađe za 135, šećer sam videla za 109 dinara, ali samo u prodavnicama koje oni kontrolišu”. Sve ostalo je, i po njenim rečima, za trećinu do duplo skuplje. Na primer, lazanje od kilogram u “Lidlu” su 900 dinara, a u Nemačkoj četiri (i brojkom: 4) evra, odnosno 470 dinara. Kilogram “nutele” tamo takođe četiri evrića, istina na sniženju, uz isto sniženje u Srbiji 700 dinara!

Zato je u pravu Darko Vidović, koji je napisao da “nije samo to vest, nego treba videti koliko procenata od plate ode ljudima na hranu kod nas, a koliko u drugim državama”. Dosta ljudi ima problem, jer izdaci za hranu umesto nekih 15 dostižu i do 60 odsto primanja.

A Bogdan Vitezović je, osim upoređivanja cena hrane u Srbiji i Poljskoj, skrenuo pažnju na činjenicu da je tamo “minimalac” oko 4.000 zlota, odnosno nešto manje od 1.000 evra. U još desetak objava i komentara potencirano je upravo to da u Srbiji imamo lažni kurs dinara i premala primanja i plate.

Zato je, kako je primetio Milomir Kurtović, hrana koja se uvozi iz Srbije u SAD jeftinija tamo nego u Srbiji. Ali, koga još briga za Ameriku… Što bi rekao lik koji tvituje pod firmom“Bata Jole”: “Krezava Draginja više veruje ministarki nego svojim očima. U tem je problem!”

Na već izlizanoj “medijskoj trasi” (pored zgrade “Borbe” u kojoj se trenutno priprema nekoliko tabloida, pored uspavane “Politike” i umrtvljenog Radio Beograda, sve do već pomenute Takovske 10) ima ukupno četiri omanja marketa, jedan “Idea” i tri “Shop&Go”.

Ako ništa drugo, ako budete večeras prolazili kraj njih, zazviždite ili zatrubite, onako za svoju dušu! Što reče sjajni aforističar Željko Žele Jovanović, zadnja pošta Kragujevac: “Narodu nije neophodno oružje da bi nastavio da puca!”