Dajmo šansu životu
Ne javljam se više nedeljom uveče na telefon. Nije prošlo ni dva meseca od nedelje 8. maja, kad mi je predveče kolega Velja Perović javio da je tog popodneva iznenada preminuo Veselin Simonović. U nedelju iza nas mi je nekako u isto vreme, nekako na isti način, ni sam ne verujući u ono što govori, kolega i nadasve prijatelj „Najo“ Sedlarević javio da je tog popodneva iznenada preminuo Stojan Drčelić.
Obojica su otišli, iznenada, neočekivano, u trenutku, bez šanse da im se na bilo koji način pomogne… Veselin sam u kući, kad su ga supruga Ljiljana i ćerke Isidora i Anita ostavile da se odmori posle nedeljnog porodičnog ručka, Stojan na ulici u šetnji posle nedeljnog porodičnog ručka sa suprugom Zorom i sinom Maksimom.
Kratko, surovo, umro je! Bez ostatka za nadu, ono kad nam jave da je neko doživeo neku nesreću ili mu dijagnostifikovali kakvu boleštinu. Ostala je, kao i tih majskih dana samo neverica. A kako dani prolaze i izvesna sumnja da li je baš sve slučajno, o čemu je nešto ovih dana prozborio kolega Milenko Vasović.
Sa Stojanom sam se poslednji put sreo pre osam dana na Novom groblju, dok smo ispraćali Veselinovu dušu „Bogu na istinu“, kako u narodu nazivaju četrdesetodnevni pomen. Smisao ovog obreda, kažu, nije samo u sećanju na pokojnika, već nas to na rastanku njegova duša opominje da cenimo život.
U slavu života, smogli smo snage i da se malo našalimo, jer je Stojan upravo tih dana završavao niz stomatološko-protetičarskih zahvata. „Kad namestim fasadu, da sednemo i sve to zalijemo, da se malo odmaknemo od groblja i parastosa“, nisam siguran da li je baš tako doslovce rekao, ali je smisao upravo u našoj zajedničkoj želji da pružimo šansu životu!
Nije nam se dalo, eto nas danas opet na groblju. Da ispratimo Stojana.
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
