Kauč u reci
Mali je ovo prostor da baš uvek svima bude jasno šta je pisac hteo da kaže. Tako me je kolega Marko Lovrić, pošto se zahvalio na lepim rečima o podkastu “Partizan histerikal”, upitao šta znači poslednja rečenica u kojoj pominjem “kauč u reci”.
To sam video na stranici Zavičajnog društva Ariljaca i prijatelja Arilja, na kojoj je Jovica Kostić sredinom maja objavio tridesetak fotografija snimljenih tokom lokalne regate, koja je sa reke Rzav, zbog niskog vodostaja, prebačena na njenu pritoku Moravicu. A na slikama…
“U zemlju sam propao, mnogo me sramota. Umesto po čistoj planinskoj rečici, plovili smo bukvalno po deponiji. Fotke ne mogu dočarati ni stoti deo onoga što je oko videlo. Ovo nije zemlja, ovo je septička jama. Ovo nije narod, ovo su teški psihijatrijski bolesnici. Žao mi je samo onih svesnih, koji ne pripadaju ovom ludilu, a nažalost taoci su…”, bio je Kostićev ozlojeđeni komentar.
“Bio sam u govnima. Možda zvuči ružno kad tako kažem, ali tokom plivanja Dunavom u Beogradu, fekalije su bile svuda oko mene. Žalosno je kako vam izgledaju reke, to ogromno bogatstvo, koje je sada opasno, zbog bakterija koje šire zarazu”, rekao je ovih dana Andreads Fat, profesor hemije na Univerzitetu u Furtvangenu u Nemačkoj, koji preplivava Dunav u okviru projekta “Cleandanube”. U prevodu “čist Dunav”, minus deonica oko Beograda!
Reke zagađene a baba se češlja. Predsednik svega ovoga pozvao je građane da mu šalju fotografije najlepših predela Srbije, a kao nagradu najavio da će lično primiti autora priloga sa najviše sviđanja.
Jeste Ršumović napisao da se “domovina brani lepotom”, ali prva dva stiha te lepe pesme glase: “Domovina se brani rekom i ribom u vodi”. Ribom, a ne starim kaučem i onim zbog čega je profesor Fat odustao od plivanja.
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
