“Antara”Srbija posle Đokovića
Možda Rafael Nadal ipak ne pobedi na Rolan Garosu, možda Novak Đoković do kraja sezone ipak osvoji još neki gren slem, možda se naš najbolji sportista svih vremena u nekoj od narednih sezona reinkarnira na način kako je to pri kraju karijere umeo da uradi Rodžer Federer… Ništa tu nije završeno u noći između maja i juna ove godine.
Bilo kako bilo, jedino je izvesno da ćemo kroz koju godinu doći u situaciju, o kojoj ovih dana malo ko razmišlja. Srbija posle Đokovića biće država bez alibija, kad se jednom završi njegov (biće tada već deceniju i po dug) boravak u samom vrhu, kad utihnu fanfare i aplauzi, ostaće nam samo nevesela stvarnost i onaj “Čorbin” stih “pogledaj dom svoj anđele”…
“Svi naši sportski šampioni, za razliku od nas njihovih zemljaka, krstare svetom i svoju snagu i svoje umeće, takoreći svakodnevno proveravaju i iskušavaju u sudarima sa sebi ravnima, a često i sa boljima od sebe. A mi smo se začaurili u bedemu oko Kosova zvanom Srbija i ne dozvoljavamo da ništa novo i nama nepoznato poremeti naše jalove egzistencije”, napisao je nedavno uvaženi kolega Milojko Pantić.
Ta svakodnevna borba sa sportskim gromadama sveta, po pravilima koja su ista za sve, pretvara naše sportiste u hrabre i mudre osobe, baš kao što smo se mi sapeti svakodnevnim životnim teškoćama pretvorili u slabe sitničave i plitke ljude. Ti Srbi koji su postali najbolji u Evropi i svetu, kako kaže Pantić, na vreme su pobegli iz društva u kome je život pretvoren u službu dnevne politike i u kome vlada atmosfera međusobnog vrebanja i narcisoidne svesti o sopstvenim važnostima.
Srbija posle Đokovića? Nadajmo se da neće biti onako, kako je pevao Bora Đorđević, “slepi tumaraju u gomili, svima su kičmu polomili, od tebe očekuju spas”…
To imamo već danas!
#novakđoković
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
