Pismo iz Njujorka
“Kad pre četr’es dana”, pitali smo se juče na Novom groblju, okupivši se oko Vesinog groba u Aleji zaslužnih građana. Kad ne možete da poverujete da nekoga više nema kraj nas, onda ne priznajete ni prolaznost vremena…
Moj prijatelj, protejerej dr Ljubivoje Stojanović ima običaj da kaže kako smisao 40-dnevnog pomena “nije sećanje na pokojnika, već nas to na rastanku njegova duša opominje da cenimo život”: “Tog dana pokojnikova duša izlazi pred Boga i on će videti svu njegovu dobrotu. Vama koji dođete do njegovog groba to je prilika da razmislite o sopstvenom životu, da shvatite da niko nije večan i da vas već neko tamo gore čeka.”
O Veselinu Simonoviću (1958-2022) je u proteklih šest sedmica ispisano i izgovoreno gotovo sve. A opet nedovoljno da popuni prazninu koju je ostavio, prvenstveno njegovoj porodici i kolegama sa kojima je svakodnevno sarađivao. Možda i zbog toga su posebnu vrednost dobijala dirljiva sećanja na njega tamo gde ih ne očekujemo ili neke priče koje smo već zaboravili…
“Nama koji smo odrastali kroz devedesete i formirali svoje karijere i puteve u ranim 2000-tim bio si heroj, vetar u leđa i inspiracija. Podizala nas je tvoja hrabrost, neustrašivost, borba za istinu i iskonska ljubav prema novinarstvu”, napisala je koleginica Aleksandra Dinić, koja već godinama živi i radi u Njujorku.
Njoj je Vesa, verujući da ona može više i bolje, dao kolumnu koju je potpisivala kao “Bubica”. Za mlade, jezikom mladih…
Kad sam svojevremeno u nedeljnom broju istih novina počeo da objavljujem tekstove tada 18-godišnje Jovane Đikić (danas ugledne beogradske advokatice, prezimenom Ralević) pod naslovom “Generacija D” (za mlade koji postaju punoletni u godinama koje počinju dvojkom), glavni urednik me je samo upitao da li ona to voli. I dodao: “Sve ostalo može da nauči”.
Široka duša, Vesina!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
