Radovan iz dnevne sobe
Nekoliko portala prenelo je “tviter analizu” rezultata nedeljnih izbora, koju je sačinio izvesni “Ilija Tvitovnik”. Po njemu, predsednik svega ovoga pobedio je zato što je “ušao u mozak prosečnog Srbina i potpuno ga sjebao”. “Poput mene”, priznaje autor.
Zato što dođe u selo i nabroji deset okolnih sela, pojede pasulj, kaže kako ne ume da slika mobilnim i Radovan kaže: “Ovo je moj precednik, ovo je čovek iz naroda, viš kako zna sva sela, jede pasulj i nume televonom”…
Radovan gleda kako su napravljeni putevi i ne zanima ga koliko to košta, ne zanima ga ko je to dogovorio, koliko je rokova probijeno, koliko je pokradeno, već ko je presekao traku. Radovan zna da se predsednik bori i ne spava. Ako i spava, spava na patosu. “Ne bio mu ja u koži. Nije mu lako”.
Radovan svaki dan sluša kako su otvorene fabrike. I dobro je kad se radi. Radovanu promakne vest da su to stranci, da je svako mesto država platila, da ljudi nose pelene.”Bolje neg da sedi kući”
Radovan vidi da nema ko da ga leči, da ga preveze, da mu okreči stan, zameni slavinu. “Takvo je vreme, šta da se radi. Neće narod da radi… Oće Vučić ali ne daju mu stranci. Dobar je on ali ovi oko njega su tanki igrači…”
Zamerili mi neki što sam juče na ovom mestu napisao da je Beograd – selo. Priznajem, nisam imao nameru da uvredim seljake. Opisani “Radovani” već godinama žive u gradovima i varošima, “bistre” politiku po dnevnim sobama i lokalnim bircuzima, sve znaju najbolje. Jedino ne znaju stanje sopstvenog mozga…
Mnogi Beograđani su u nedelju, videvši redove na biralištima i odlučna lica mlađarije, pomislili da su promene na vidiku. Nisu primetili da se i “Radovan” Duška Kovačevića danas ponaša poput njegovih neprijatelja: “Prave su drugačiji, da bi ih bilo više”.
U nedelju je glasao za – Vilotiće!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
