Dve priče iz reda
Više od dva sata stajao sam prekjuče u Ulici kralja Milana da bih lično potpisao i prisutna notarka overila moju podršku narodnoj inicijativi za zabranu iskopavanja bora i litijuma. Na kraju sam se uslikao sa mojom prijateljicom Brankicom Babić Bauer iz organizacije “Kreni – promeni”, pozdravio sa Savom Manojlovićem i ohrabrio one pri kraju podužeg reda.
“U narednih desetak dana potrebno je 30.000 fizičkih potpisa (na papiru) koje morate lično dati kako bismo zvanično predložili zakon o kome će parlament morati da se izjasni”, tako glasi poruka na koju se, već prvog dana, odazvalo mnogo naših sugrađana svih životnih dobi i raznolikih stavova o svim aktuelnim pitanjima, od korone do rata u Ukrajini.
Osim o “ovoj vlasti”, koja i zabranom da javni beležnici overavaju potpise, kako je bilo prekjuče u Novom Sadu, pokazuje šta misli o “svom narodu”. “Ako ih sad ne skinemo, bolje da nas nema”, rekla mi je gospođa sa dva štapa, koja nikako nije pristajala da svoju volju iskaže “preko reda”.
Mi stojimo, prolaznici uglavnom nezainteresovani, tek poneko zastane da vidi o čemu se radi. Pita jedan “za šta je ovaj red”, neko mu, vica radi, reče “skupljamo potpise za zabranu Televizije Pink”, na šta je usledila baš beogradska replika: “E, za to će red biti do Terazija!”
Najgore se proveo jedan moj ispisnik koji je dobronamerno predložio grupi žena da prošetaju do obližnje galerije (“Umetnički prostor”, na stepeništu prema porodilištu), malo se ogreju, pogledaju izložbu, a on će da im “čuva mesto”. Proglasiše čoveka za provokatora, digla im se kosa na glavi već na pomen reči “galerija”, kao jednog od simbola vlasti predsednika svega ovoga…
“Naša noga tamo kročiti neće”, odbrusiše i okrenuše leđa. Koliko njemu, toliko i onom preko puta!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
