Vesnici novog doba
Moj prijatelj Joca veliki je „partizanovac“, od onih starog kova što vole fudbal sve dok im neko ne pomene komšije iz „rupe“. Pisao sam svojevremeno da je on u stanju da satima sedi u u nekoj prostoriji (obično kafani, zadnja pošta „Zlatni opanak“ kod Đerma), sa petoricom, šestoricom „zvezdaša“ i da ih nekako nadglasa, da baš ne kažem i ućutka…
To višedecenijsko iskustvo mu u poslednje vreme donekle pomaže i u nadgornjavanjima sa kafanskim mudracima različitih škola mišljenja, od zadrtih naprednjaka do raspomamljenih putinovaca. Donekle, jer je sa većinom takvih ljudi, jednostavno, nemoguće razgovarati, pošto uglavnom ponavljaju fraze sa televizija za sreću i ružičastu stvarnost ili sa naslovnih strana prorežimskih tabloida.
„O kej, nećemo o politici“, tu se nekako, uz naručivanje nove ture pića napravi predah, tek da bi se sa svakom novom temom pokazalo da većina tih ljudi slično, ponekad i potpuno isto misli o skupoći, mobingu zaposlenih u javnim preduzećima, neregularnim izbornim uslovima, sve do iskakanja iz frižidera predsednika svega ovoga… Ali se ubrzo pokažu i različiti nivoi pojedinačnih interesa i sitnih ucenjenosti, po antologijskom aforizmu Vlade Bulatovića Viba: „Idealisti su se snašli materijalno, a materijalisti – idealno!“
Moj prijatelj Ninus Nestorović pohvalio se juče da je kao „aforizam nedelje“ u „kad kažem novine…“ objavljeno njegovo: „Oni što ćute su glasnici novog doba!“ Upravo zbog toga je veoma važno da se na svakom koraku i u svakoj prilici čuje glas svih koji drukčije misle o (ne)delima aktuelne vlasti i o manekenima kojima je jedino dozvoljeno da nam se cinično osmehuju sa bilborda.
Ako to ne učinimo u naredne dve sedmice, moraćemo da ćutimo još godinama. Ili da pričamo samo o fudbalu!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
