Dika i ponos
Sa beogradskog aerodroma juče ujutru odleteli su naša komšinica Katarina Bjegović i njena mlađa ćerka Petra, drugarica naše unuke Dunje još iz vrtića. Prvo za Frankfurt, a odatle će u Dablin, gde ih čekaju tata Nenad i ćerka Tara, koji su tamo u protekla tri meseca sve pripremili za normalan život čitave porodice. I trajan, of course…
„Beskrajni plavi krug. U njemu, zvezda“ – naslov je prvog poglavlja romana „Seobe“. Možda je svemir zaista beskrajan, ali ova naša plava planeta nije. Bio lično na njenom kraju. I opet ću, nadam se, da vidim koliko jako, tamo dole, sijaju moje zvezdice.
Na pola puta već godinama se ravnam prema još jednoj, mojoj plavoj zvezdi i njenom malom sažvežđu. Nisam Miloš Crnjanski, tek pisac u pokušaju, ali seobe ovde više nisu roman, već surovi život.
Danas je rođendan Mirinoj i mojoj najmlađoj ćerki Marini, ali ne bih da trošim karaktere na opisivanje zbog čega je sve ona naša dika i ponos. To me podsetilo da sam krajem juna prošle godine, desetak dana pre nego što su krenule naše novine, onako, za svoju dušu, zapisao da mi je krivo što se ta priča toliko otegla, jer nemam gde da se pohvalim kako je naša ćerka imala retku čast da uđe u Mosque of Light, jednu od najpoznatijih džamija u Dubaiju, uz specijalnu dozvolu za snimanje sa razgovora sa njenim projektantom”.
Isog dana je i naša najstarija Milena u Melburnu napravila sjajan video u okviru prezentacije planova njenog tima za poslovanje API (Australian Pharmaceutical Industries) u narednom periodu. Ali, ni time nisam mogao da se opširnije podičim…
Sada mi se čini da ponekad i nesvesno, ističući to “moja dika” i “moj ponos”, guram prst u oko tamo gde takvih, naoko velikih, bitnih i značajnih događaja nema.
Da budem iskren, sve više uviđam koliki je podvig živeti u današnjoj Srbiji, čuvati porodicu i prijatelje, a posebno podizati zdravo i pametno dete… A kad tome dodam u kakve sve jazbine svakog radnog dana odlaze oni što o(p)staju ovde, onda je to i za diku i za ponos!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
