„Jagoda“ u supermarketu
„Inflatorni požar vlast gasi benzinom“, tako je naslovljen autorski prilog u NIN-u profesora dr Petra Đukića. Da su ranije na dnevni red došle njegove teme (ekologija, ekonomija, održivi razvoj), možda nekoliko stotina njegovih prijatelja, koji ga i dalje smatraju perfektnim kandidatom za predsednika republike, ne bi morali da odgovaraju na pitanje „a ko vam je pa taj“…
Aktuelna tema, dobar naslov, a još bolji podnaslov: „Još jednom se pokazalo da je inflacija ’dobra stvar koju treba strogo izbegavati’. U Srbiji je za manje od dve godine emitovano pet milijardi evra nezarađenog novca i bilo je samo pitanje kad će krenuti jurnjava cena, plata, kamata i kursa. Štete neće moći da izbegne ni država, samo što će na kraju sve svoje gubitke ona prevaliti na građane.“
Nemam baš običaj, ali sam u subotu u supermarketu u Bačvanskoj zagalamio zbog toga što litar dugotrajnog mleka (“kravica“, sa 2,8 odsto masti) sada staje 104 dinara, iako je pre mesec dana cena bila daleko ispod stotke. Pošto i taj artikal široke potrošnje (uz šećer, brašno, zejtin i svinjski but) spada u one čije su cene uredbom uzgajališta fikusa i ukrasnih biljaka „zamrznute“, uzviknuo sam „zbog ovoga bi neko trebalo da se preseli u komšiluk“.
Ko ne zna, u istoj ulici je i Centralni zatvor. Moj ispad ipak nije prerastao u „Jagoda u supermarketu“, da baš ne kažem incident širih razmera, jer su oko mene uglavnom prolazili pripadnici škole mišljenja „dobro je, jer može da bude i gore“.
Svojevremeno sam pisao da imam problem sa sečenjem noktiju na nogama (malo zbog stomaka, malo što rastu nekako ukrivo), te da mi u Melburnu u „Papillon Day Spa“ komšinica Teuta tu uslugu naplaćuje 66 australijskih dolara, dok potpuno isti rad za isto vreme kod moje prijateljice Mire u Tržnom centru „Konjarnik“ staje 750 dinara (po jučerašnjem kursu 10,26 AUD).
Za te pare Teuta može da kupi 66 litara dugotrajnog mleka, dok Mirin rad sada vredi samo sedam litara istog. A onda se nađe neki pametnjaković da kaže „a šta će toj tvojoj Australijanki toliko mleko“. Takvi teško mogu da shvate da i ona kupi samo sedam litara mleka, a sve ostale pare joj ostaju za nešto drugo. Što se zove život!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
