Ništa bez Đukića
Objavih juče na ovom mestu da se, prvenstveno zbog niskog rejtinga lidera onoga što se u Srbiji još može nazvati opozicijom, poželjni protivkandidat predsedniku svega ovoga uglavnom zamišlja kao vanstranačka ličnost koja je do sada bila izvan politike. Prvi put sam na našem portalu još 2. jula prošle godine predvideo da „tog nekog NN (novog, neokaljenog) kandidata neće biti ni na vidiku“, a 17 meseci kasnije samo dodao da takve ličnosti, “bar za sada, nema ni na pomolu”…
Tim povodom više mojih prijatelja me je podsetilo na predlog koji sam na našem portalu i u ovim novinama istakao nekoliko puta, pa je početkom maja ove godine čak formirana i javna grupa “Dr Petra Đukića za predsednika ili За председника др Петра Ђукића”. Kojoj je, by the way, do juče pristupilo 336 članova.
“Tihi čovek iz senke, pojavio se niotkuda, cenjeni profesor univerziteta, ujedinitelj opozicije, do nedavno nepoznat široj javnosti”, govorilo se prošle jeseni, posle uspeha dr Zdravka Krivokapića na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori. Ako je iko u Srbiji ličio na tu “dobitnu kombinaciju” onda je to profesor u penziji, doktor nauka Petar Đukić!
Rođen pre 67 godina u Arilju, odrastao u Užicu, širom Srbije poznat kao planinar, Beograđanin u najboljem smislu te reči, iškolovao više od četrdeset generacija studenata na Tehnološkom fakultetu, ugledan ekonomista, sjajan publicista, ekološki aktivista, kao naučnik poštovan i na Zapadu i u ostatku sveta, stranački neokaljan, odličan govornik, veseo saputnik, divan suprug, otac i deda…
“Malo nas je, ali nismo mi na gubitku. Nama će Pera ostati i prijatelj, i podrška, i pouzdan oslonac, na gubitku su svi kojima nije pružena prilika da ga makar upoznaju”, tako su članovi ove Fejsbuk grupe komentarisali činjenicu da su mnogi zaista vredni, ugledni, čestiti i politikom nezaraženi pojedinci još jednom ostali „ispod radara“. Ako smo onomad pomislili „ništa bez Đukića“, sada strepimo da sledi: Bez Đukića (i njemu sličnih) – ništa!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
