Efekat belih mantila
Ovih dana se po društvenim mrežama najviše čitaju, dele i komentarišu objave o raspadu nekakve vajber grupe, čiji članovi tvrde da se korona virus može i sprečiti i lečiti upotrebom nekog antiparazitskog leka za konje i krave. Ne navodim imena ni grupe, ni leka, tek da ne moram da imenujem ni glavnu zvezdu ove ujdurme, profesorku Medicinskog fakulteta koja je prvo bila „ponosni superadministrator“ a potom se spektakularno povukla.
Učinila je to, kako je objavila, pošto su eksperti Katedre za mikrobiologiju i Katedre za imunologiju dostavili zvanično obaveštenje da sporni lek “ne treba primenjivati u svrhe prevencije i lečenja infekcije virusom SARS-CoV-2 i bolesti COVID-19”. Mnogi su to razumeli kao njenu bojazan da neće moći da zadrži sadašnje pozicije na fakultetu, tim pre što su počele da pristižu vesti da su bez posla ostali neki njeni istomišljenici po Srbiji.
Mnogo značajnije od karaktera neke osobe (pomenutu profesorku studenti ocenjuju kao “finu varijantu za prolaz i veću ocenu, jer vas i ne sluša šta pričate”) je pitanje kako su mogli da tvrde to što tvrde bez valjanih mišljenja eksperata, uz to i kolega sa Medicinskog fakulteta.
Ne bi inkriminisana vajber grupa koja se sad polako raspada krajem oktobra imala više od 11.000 članova da među najistaknutijim zastupnicima nije imala i “bele mantile”.
Medicina poznaje izraz “efekat belih mantila”, koji označava činjenicu da krvni pritisak, posebno starijih osoba, bude pet do deset mmHg (milimetara živinog stoba po jedinici krvog suda) snažniji kad se meri u prisustvu lekara. O tome je svojevremeno pisao i pulmolog koji se proslavio tvrdnjom o “najsmešnijem virusu”, od koga, da se ne zaboravi, treba početi svaku analizu društvenog “efekta belih mantila” tokom aktuelne pandemije.
Niko razuman ne želi da umanji pijetet svim prerano preminulim lekarima i zdravstvenim radnicima, niti da dovede u pitanje lični i profesionalni doprinos većine zaposlenih u bolnicama, ambulantama i domovima zdravlja u borbi sa ovom “kugom 21. veka”.
Ali, put do komentara “ako ne deluje ivermektin, probajte sa šakom zobi i naramkom sena” počeo je “šopingom u Milanu”!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
