Referendum do jaja
Siguran sam da su naša koleginica i jedna od najagilnijih aktivistkinja za ljudska prava Aida Ćorović i ilustratorka Jelena Jaćimović među poslednjim osobama u ovoj raspolućenoj i raspamećenoj državi za koje bi se moglo reći da “rade za predsednika svega ovoga”.
Još sam sigurniji da to što su njih dve gađale jajima mural Ratka Mladića na zidu zgrade na Vračaru, koji tamo stoji od 23. jula uprkos zahtevima stanara nadležnim službama da bude prekrečen, ima isključivo veze sa datumom kad se to dogodilo. Deveti novembar je, ako niste zaboravili, Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma, kao sećanje na taj datum 1938. godine i “Kristalnu noć” u Nemačkoj, kao početak pogroma Jevreja.
U Srbiji je tog utorka policija čuvala inkriminisani mural i proveravala svakoga ko mu se približi, pošto je prethodno zabranila aktivistima Inicijative mladih za ljudska prava da tu održe javni skup i tako obeleže ovaj značajan međunarodni dan. Zbog toga su i hapšenje pomenutih aktivistkinja proglasili za “čuvanje javnog reda i mira”.
Halabuka po medijima i društvenim mrežama povodom murala osuđenom ratnom zločincu, načina na koji su Aida i Jelena odvučene sa lica mesta, kante farbe koja je kasnije prosuta po tom zidu i prekonoćnoj restauraciji “umetničkog dela, poklonjenog gradu”, kako to tvrde desničarski “čuvari murala u zimskom periodu” nekako se poklopila sa mnogo opasnijom namerom vlasti da po hitnom postupku i bez većeg upliva javnosti progura izmene Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.
Najvažnija izmena je da se uvođenjem obavezne overe potpisa kod notara i plaćanja te “usluge” praktično onemogućavaju pojedinci i nepolitičke organizacije da zatraže da se o nekom važnom društvenom problemu čuje i njihov glas. Moj potpis na peticiju protiv ove “olako obećane brzine” zaveden je pod brojem 35.263, ponajviše zbog toga što vladavina prava podrazumeva da se ovakvi zakoni ne mogu donositi uoči provođenja referenduma.
A pošto se ubrzano planira raspisivanje referenduma oko uvođenja u posed kompanije “Rio Tinto” nad jadarskim rezervama litijuma, jasno je da više nije reč ni o muralu, ni o bačenim jajima. Da nije Aide, našli bi oni već neku drugu operetu da nam zamažu oči!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
