Metro i druge rupe
Ako ikada bude završen metro u Beogradu, red bi bio da, ako i sama to doživi, prva direktorka bude ona zavetnica, jer su se u ovom veku i ona i priča o podzemnoj železnici pojavljivali istovremeno. Uoči izbora, što gradskih, što onih na višem nivou…
Ne znam da li će se sa tim složiti ona igračica što je još pre četiri godine kupila kartu za metro, pa se još i provozala zamišljenom trasom, za koju dobar deo stručne javnosti ima slično mišljenje “od nigde do negde”. Nedavno je i Građevinski fakultet saopštio da čitav niz primedbi na predviđena rešenja beogradskog metroa mogu stati u zaključak “ako sednete u progrešno projektovan metro, sve linije i stanice biće pogrešne”.
Jasno je da Beograd nema privredu koja bi mogla da finansira tako zamašan projekat i da je namera aktuelne vlasti da forsira lokacije na kojima je grad većinski vlasnik zemljišta, kao što su Makiško polje, Hipodrom, Luka Beograd, Ada Huja, Blok 18 i Blok 26. Što bi rekli stručnjaci sa Građevinskog, “to je direktno predefinisalo koridor prve linije metroa”.
Kad nema para ili su one u nekekavoj izmaglici, onda sledi novo zaduživanje. Inicijativa “Bitka za Košutnjak” objavila je nedavno da će sa najavljenom cenom izgradnje metroa u Beogradu, od preko pet milijardi evra, svako domaćinstvo u Beogradu biti zaduženo sa po 7.000 evra, te da “nikad tako mali broj ljudi nije odlučivao o tako važnoj temi i enormnom finansijskom opterećenju”.
A kako izgleda kapitalna investicija za koju nema para najbolji primer je rekonstrukcija Bulevara patrijarha Pavla, koja je već debelo zagazila u treću godinu, a stigla samo do asfaltiranja jedne trake, na potezu “od nigde do negde”. Naime, na prvih kilometar i po od Košutnjaka nije urađeno ništa, kao ni na potezu od Ulice Pere Velimirovića do Rakovice. A pošto je predviđena izgradnja i deonice od Hipodroma do Košutnjaka, mrtva je trka da li će prvo krenuti metro ili tramvaj “trojka”.
Što bi rekla moja prijateljica Viktorija Jelisavčić: “Zašto je Beograd metropola? Zato što ima metro do pola!”
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
