Spavaj Srbijo
„U nedelju spavamo sat duže“, „Za vikend pomeramo kazaljke i spavaćemo sat duže“, „Večeras počinje zimsko računanje vremena, sutra spavamo sat duže“… tako je najavljena uobičajena promena, koju svakog poslednjeg vikenda u oktobru uglavnom odrade kompjuteri i pametni telefoni. Naše je samo da – spavamo!
Kad se i taj sat više shvati kao poklon a ne kao deo naših života koji smo krajem marta sačuvali (ili nam je otet), onda je sasvim prirodno da ga proćerdamo širom zatvorenih očiju. Slažem se da bi glupo bilo napisati „imaćete sat više za čitanje“ u zemlji u kojoj je Sajam knjiga otkazan i pre nego što je iko pomislio da je ta manifestacija važnija od kojekakvih festivala i „ijada“, svadbi i koncerata novokomponovanih zvezdica, koreografija i divljanja po tribinama…
Ili „imaćete sat više za razgovor sa porodicom“ u situaciji kad korona samo dokusuruje dugogodišnje rastakanje porodičnih odnosa i vrednosti, kad je međugeneracijski jaz doveden do apsurda da mnoge babe i dede više vole predsednika svega ovoga nego rođene unučiće… Zato je preporuka za spavanje sigurno najbezbolnija varijanta, pa čak i mnogo korisnija od činjenice da je ovaj sat viška dobrodošao mnogima koji su imali šta da poruče svojim ljubimcima u opskurnim rijalitijima…
Spavanje, samo po sebi, jeste pravo uživanje, ali… Spavači, kad će, bre, bar malo da vam svane?! Ne traži se od vas da se zauvek probudite, samo nek’ vam svane bar toliko da zapamtite svoje snove. Stručnjaci kažu da se san može prepričati samo ako je buđenje naglo, naprečac, ako se nešto – radost, strah, bol… – oseti toliko snažno da se razbije koprena sna. Radost odavno ne stanuje ovde, ali zar nemate dovoljno bola i straha?!
Prethodni pasus je iz mog teksta objavljenog krajem 1993. u kultnoj rubrici „Vreme uživanja“. Bilo je to uoči vanrednih parlamentarnih izbora na kojima je Slobodan Milošević još jednom nadmudrio razjedinjenu i posvađanu opoziciju i pobedio u vreme svetski rekordne hiperinflacije, redova i otimanja za hleb i mleko, praznih rafova i dilera benzina i deviza po ulicama…
Danas jasno vidimo ko je šta iz tog istorijskog debakla naučio, a ko je spavao na času!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
