Pozdrav iz Mirijeva
Sa malim zakašnjenjem na „boljim kioscima“ se pojavio letnji Jež. Što bi rek’o Radivoje Bojičić, alfa, beta i delta poduhvata da se makar u formi tromesečnika sačuvaju ime i duh ovog satiričnog lista, pokrenutog pre 86 godina, „gde možeš da kupiš Jež – to je bolji kiosk“.
Zato sam se prijatno iznenadio kad mi je prodavačica iz novinarnice na mirijevskoj pijaci ne samo potvrdila da su dobili novi trobroj, već i dodala da je „sve pročitala i slatko se nasmejala“. Pohvalih se da i ja pišem za Jež, a ona će: „Pozdravite mi Pivljanina, ono da smo nekad govorili ’svi Srbi pod jednu šljivu’, a sad dodajemo ’a Srpkinje pod palmu’ zaista je duhovito“.
Skroman tiraž, prava avantura da se pronađu „bolji kiosci“ i nemogućnost bilo kakvog oglašavanja, uz ukupan više nego nepovoljan položaj satire u Srbiji, pomažu da ovaj tekst o Ježu i „ježevcima“ (nas stotinak koji već godinama pišemo i crtamo potpuno besplatno) niko neće shvatiti kao nekakvu reklamu. Više je „pomoć prijatelja“ i podrška istomišljenicama, pa u tom smislu mogu i da prepišem nekoliko aforizama:
Savremena istorija Srbije: Od Porodice do Porodice. (Aleksandar Stojadinović) Ministar bez doktorata je kao kriminalac bez džipa (Dragutin Minić Karlo) Prespavao je poslanički mandat. I još je zaštićen kao beli medved. (Aleksandar Čotrić) Država – to nisam ja. Ja sam iznad države. (od lika iz prethodnog aforizma)…
Političari rade „ženske poslove“: Peru novac i peglaju biografije. (Ljiljana Krstić) Tužilaštvo se brani ćutanjem. (već pomenuti Bojičić) Šta je zajedničko između stranke na vlasti i teških neizlečivih bolesti? Napredovanje! (Dragoslav Mitrović) Obećali su bolje sutra, a troše kao da sutra ne postoji. (Željko Marković)…
Kad ne znate šta treba da uradite, pitajte one koji nikad ništa u životu nisu tradili. Oni sve znaju! (Nebojša Trša Stanković) Novinari u Srbiji, za razliku od pisaca, ne moraju da izmišljaju likove, već samo događaje. (Ninus Nestorović) Naša demokratija – kad svako može da kaže šta predsednik misli. (Robert Hadžić) Kad vođa pređe sa lignje na sardinu, imaćemo direktan prenos otvaranja konzerve. (Jasmina Bukva)
Svega ima u ovom Ježu, pa čak i „oglasa“…
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
