SNS se pretvara u SSRN
Ima ona dečja igra, a u njoj pravilo da ako poslednji učesnik stigne pre onog što je žmurio i pljune gde treba, , ovome ostaje mandat „ćorave bake“ i džaba mu što je otkrio one koji se nisu dobro sakrili ili su bili sporiji u trčanju do najvažnijeg mesta, onog gde se žmuri. Simbolika dana je da se to čini uz mantru „puj spas, za sve nas“.
Sigurno je da se utapanje Srpskog patriotskog saveza Aleksandra Šapića (SPAS) u Srpsku naprednu stranku predsednika svega ovoga ne može posmatrati kao nekakva spasonosna formula za nagomilane probleme u vladajućoj stranci, mada su tim činom neki „zapljunuti“ ostali u igri a neki ispali „magarci“ (po onoj „ko se nije sakrio…“).
Najveći je, svakako, beogradski Iznogud, kome su odsvirani i pogrešni koraci i predugo zadržavanje u reketu, pa će na sledećim beogradskim izborima karte za metro kupovati nekadašnji najbolji vatrerpolista sveta. Zbog toga je uostalom automatski postao i potpredsednik stranke, ali i zbog činjenice da je na parlamentarnim izborima u junu prošle godine jedini preskočio cenzus.
Time se, sasvim sigurno, ne bi mogao da pohvali niko iz grupe minornih strančica, sakrivenih u senci imena velikog vođe, od Draškovićevog Srpskog pokreta obnove do Vulinovog Pokreta socijalista. U tom „narodnom frontu“ još su i Karićev PSS, Popovićeva SNP, Krkobabićev PUPS i Ljajićeva SDPS, pa je sve to trebalo kasnije namiriti ministarskim i ostalim foteljama, plus Čomićka i neki neočekivani učesnici izbora koje je pristojan svet bojkotovao.
„Narodni front“ je sintagma iz „vunenih vremena“, a njen pun naziv je kasnije glasio „Socijalistički savez radnog naroda – front organizovanih socijalističkih snaga na čelu sa Savezom komunista“. Do sledećih izbora će, sasvim sigurno, još neki od pomenutih „gorostasa“ ovdašnje političke scene proglasiti kolektivno prebacivanje u naprednjake, koji će posle dužeg vremena morati da nastupe pod sopstvenim imenom.
A ovima iz opozicije koji i dalje izigravaju „ćorave bake“ ostaje samo nada da će se istorija ponoviti, jer je i SSRN nestao kad se raspala „vodeća partija“.
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
