Tajna osmeha Čeda Lize
Apsolutni hit po društvenim mrežama već u „kristalnoj noći“, kad je postalo kristalno jasno da u Srbiji više nema ni višestranačja, ni parlamentarizma, ni opozicije… bila je slika zaljubljenog pogleda građanina Pokornog (poznatog i kao Čedomir Jovanović) u predsednika svega ovoga.
Ne bih da se upuštam u jalov posao da preciznije rastumačim prethodnu rečenicu, jer bi me to kandidovalo za ozbiljno uključenje u pet vekova staru raspravu o „tajni osmeha Mona Lize“, pa bih se zadržao samo na konstataciji da u Srbiji više nema višestranačkog sistema.
Poznato je iz fizike, istorije i psihologije stanje entropije, kad se energija nekog zatvorenog sistema više ne može pretvoriti u rad, odnosno novi kvalitet, pa je, iz tog ugla gledano, apsurdno da je u noći „najvećeg trijumfa“ njenog lidera praktično nestala – Srpska napredna stranka!
Ona je na nedeljnim izborima bila prisutna baš kao i sve bojkotaške opcije, jer je nije bilo na glasačkim listićima, da se ne bi video sav onaj kal od „koalicionih partnera“, od Krkobabićevog PUPS-a, Ljajićevog SDPS, Vulinovog pokreta nečega i nikoga, Popovićevog SNP, Karićevih „trotera“, Rističevićevih i onih drugih seljaka, sve do pokojnog Vuka Drakovića i pokreta za Danine apanaže.
Nije se izričito pominjala Srpska napredna stranka ni zbog raznih „lokalnih šerifa“, ali i ministara sa sumnjivim diplomama, nikad rasvetljenih afera i javno izgovorenih gluposti, pa su građani Srbije na parlamentarnim izborima 21. juna 2020. glasali za predsednika, što je bila samo „metodsko-pokazna vežba“ (namerno sam upotrebio izraz iz vremena JNA) za planirani plebiscit kroz dve godine. Drugim rečima, ili Vučić ili – ništa!
Zato treba pažljivo pogledati servilni osmeh nekadašnjeg „broja dva“ u državi upućen aktuelnom apsolutnom „Broju Jedan“. Ima u tome nešto od „svaka čast, majstore“, ko je nama kriv što smo, zamajavajući se sa Koštunicom, socijalistima i vama kao opozicijom, sve pazeći da se dopadnemo i Briselu, i Moskvi, i Vašingtonu, prokockali narodno poverenje i očekivanja, a imali smo i medije, i policiju, i stotine hiljada „članova“…
A nije isključeno da je Čeda Liza spreman za još jedan „izazov“, jer je bolje od drugih razumeo ono da će predsednik svega ovoga „pružiti šansu i nekim ljudima iz političkih opcija koje nisu dobro prošle na ovim izborima“. Onomad se polio ledenom vodom, a sad je u kofi nešto što je nepristojno i pominjati!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
