Zarozani ljudi zaturenih osmeha
„E, sad naš Vučko da zaposli sve nas koji još nemamo pos’o“, rekla je preksinoć jedna od sedmoro naprednjaka u Biračkom odboru na zvezdarskom biračkom mestu 39.
Nije bilo neke euforije među njima, bez obzira što je „naš Vučko“ osvojio više od polovine glasova, možda i zbog toga što u prisustvu dve iskusne socijalistkinje i četvorice predstavnika ostalih stranaka nije bilo moguće štelovanje izlaznosti, posebno u poslednjih sat i po, kad je svega dvadesetak osoba obavilo svoju „građansku dužnost“.
Tih 32,91 odsto, dakle ni trećina, izašlih na ove lažne izbore na ovom biračkom mestu mogu se smatrati „reprezentativnim uzorkom“, jer je ono pokrivalo područje sa mnogo novih stambenih višespratnica, ali i ulice sa starosedeocima, pa čak i neka prigradska seoska domaćinstva. To ipak ne bi smeli da automatski svojataju zagovornici bojkota, jer su cmizdrav pravi jesenji dan, strah od korone i nesposobnost državne uprave da bilo šta valjano organizuje (mnogo ljudi nije dobilo obaveštenje gde treba da glasaju) učinili da narod ostane kod kuća više nego traljava bojkot-kampanja koje praktično nije ni bilo.
Ono što se iz bokserske sale Sportskog centra „Ranković“, u koju je smešteno ovo biračko mesto, može bez straha od velike greške, preneti na celokupan izborni meč je utisak da su, kao i obično, veliku pobedu vladaocu ostvarili zarozani ljudi zaturenih osmeha. Taj zblanut, uglavnom postariji svet, kineskog stajlinga, u starim trenerkama i jaknama, „gradio“ je „budućnost naše dece“ negde do pred ručak, da bi popodne , kao što sam juče već napisao, biračko mesto broj 39 zapljusnuo talas nešto mlađih, bolje obučenih samosvesnih ljudi, koji su uglavnom „brinuli“ o sopstvenoj budućnosti. Sa obaveznim telefonima u rukama, tačno su znali gde idu i šta rade i upravo zbog toga što se baš niko od njih nije makar osmehnuo, bilo je jasno da ih je neko dozvao i prozvao da urade ono što su negde obećali.
Ne bih da previše eksploatišem činjenicu da sam pod stare dane proveo više od 17 časova na „terenu“, novinarskom zadatku koji sam sebi postavio upravo da bih potvrdio ono što sam znao i pre 21. juna. U Srbiji tog dana nisu održani izbori za vlast, nego je predsednik svega ovoga birao opoziciju kojom će da zamazuje oči svetu u narednom periodu.
Izgleda da njegovi nisu bili spremni za „paralelni slalom“, pa je u paničnom podizanju „izlaznosti“ podavljena i većina poželjnih parlamentarnih „kulisa“. Jednostavno, bilo je malo vremena za dvostruko „štelovanje“!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
