Pa šta?!
Hteo sam nešto da napišem o besomučnom prangijanju i trubačima ispred “Narodnog fronta”, kad je svetski prvak u kik-boksu za Jagodinu, Titel i okolinu prošle nedelje dobio sina, jer sam se, kao urednik gradske rubrike u “Blicu”, za precrtanu trubu sa upozorenjem “tišina, bebe se rađaju” na uglu Balkanske i Kraljice Natalije, izborio pre mnogo godina, kad su jedino taj saobraćajni znak zaboravili posle rekonstrukcije ulice. A onda mi je neko rekao, “pa šta, ima čovek pravo da se veseli”…
Bio sam baš tužan kad sam, prilikom prve šetnje centrom grada posle višemesečnog izbivanja, video da je na mestu nekadašnjeg “gradića Pejtona” u Ulici 27. marta izliven betonski pravougaonik veličine fudbalskog igrališta, bez ijednog mesta za neko drvce, klupu, ljuljašku… A onda mi je neko rekao, “pa šta, ima parkić dole u Starine Novaka”…
Nisam znao šta da kažem tek stasaloj devojčici koja se po kraju raspitivala gde je kozmetički salon tih dana glavne medijske zvezde, uhapšene negde preko Drine zbog “elitne prostitucije”, kad je na moje “a šta ti tamo, dete, tražiš” prezrivo pućnula već malo pojačanim usnama i rekla “pa šta, ona je baš super”…
Nije mi bilo prijatno kad sam video da su čelnici komšija svoj dres sa brojem jedan svečano uručili osuđenom ratnom zločincu, a onda mi rekoše “pa šta, istog dana se osuđeni kriminalac slikao na atletskoj stazi vašeg stadiona”…
Ostao sam bez komentara i kad je predsednik svega ovoga, ustavši u “odbranu državljanina Srbije” koji je zbog rasističkih izjava njegove supruge dobio otkaz u poznatom fudbalskom klubu iz Los Anđelesa, rekao nešto u stilu “pa šta, nije on kriv”…
Kad ostajem bez svojih, mogu makar da pozajmim komentar Suzane Miličić, koja je preksinoć napisala: “Sad kad grune kritika kako je Beograd poplavljen posle dva sata kiše, a naprednjaci kažu ‘pa šta’! I stvarno, pa šta, u pravu su ljudi ‘domaćini’, nije nam prvi put, valjda smo skontali s kim živimo. Šta ih boli uvo što je poplavljen grad, neće biti na televiziji.”
Ne tako davno Matija Bećković je napisao da se čitav novokomponovani vokabular sveo na dve reči “super” i “jebote”. Izgleda da je nekima i to postalo previše komplikovano, jer ne znaju šta kad treba da upotrebe, pa su sve sveli samo na dva sloga. Pa šta?!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
