Ne dirajte Novaka
Da se odmah razumemo, naslovom ovog komentara ne želim da Novaka Đokovića promovišem u nekakvu “svetu kravu”, još manje da oduzmem bilo kome pravo da ima svoje mišljenje o najboljem srpskom sportisti svih vremena. Uostalom, “mišljenje je kao dupe, svi ga imaju”, rekao bi prljavi inspektor Hari (Klint Istvud).
Moja lična linija odbrane lika i dela Novaka Đokovića je pomalo i sentimentalna, jer kako odmiče ova 2020. godina sve više imam utisak da će prisustvo na finalnom meču Australian opena i učešče u slavlju osmostrukog pobednika ovog turnira biti poslednja normalna stvar po kojoj ću pamtiti ovih dvanaest meseci. Sve posle toga bilo je na neki način vezano za koronu, pandemiju i izolaciju, pri čemu sam imao sreću da veći deo vremena provedem u zemljama gde se sa ovim zlom nisu poigravali zavisno od nečijih potreba oko izbora…
Zato mi, da budem iskren, nije bilo pravo kad Siniša Kovačević napiše da bi “Nole nacionale”, posle koala, Amazona, siromašnih tenisera, gladnih u Africi, korone u Italiji, a evo sad i rasizma u Americi, morao da “kad uhvati malo vremena, baci pogled i na svoj narod”, jer “ovde je surova diktatura”. A onda Novaka Đokovića pokuša da brani ista ona lokalna bizonerija koja je pre dve godine dobila preczno uputstvo kako da ga napada po društvenim mrežama, samo zbog javno iskazanih simpatija za hrvatsku nogometnu momčad na Svetskom prvenstvu u Rusiji.
Baš kao što je u vreme njegove polemike sa doktorom Konom oko svrsishodnosti i učinkovitosti opšteg vakcinisanja Noleta branio onaj soj ljudi koji po društvenim mrežama već uveliko opipava puls nacije u veštačkim anketama “Nole vs. Vučić”.
Po mom mišljenju, ništa što sam ovih dana video ili pročitao na temu “Uloga Novaka Đokovića u promenama u Srbiji” ne odslikava tako verno situaciju gde je on a gde smo svi mi, kao jedna fotografija snimljena prilikom njegovog nedavnog boravka u Beogradu, što je ovekovečeno sjajnim tvitom Alexa Krstanovića: “Gledam ovu Noletovu sliku i na šta nam liči grad – počupani stubići, izlepljen znak za pešačku zonu, parkirana kola iza znaka zabrane saobraćaja, ulubljen oluk takođe izlepljen nalepnicama, betonski šaht koji viri 20 centimetara, rupa u asfaltu iz koje već raste trava…”
Zato braćo, gospodo i drugovi: Ne dirajte Novaka!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
