Ja sam dragog varala…
Vrednost dobrih viceva je u tome što ih, ma koliko bili stari, uvek prepoznajemo na nov način. Takav je i onaj o dvojici muzikanata, koji spavaju posle neke svirke, pa jedan budi drugog: „Miko, brate, šta na naš jezik znači ono ’ramudavala’, pomagaj, ne mogu da zaspim?!“ I tako jednom, drugi put, treći… da bi mu pred zoru sav ponosan saopštio: „Miko, setio sam se! To je iz one pesme „ja sam dragog varala, šeće… ra mu davala!“
Slučajno sam ovih dana video poruku jednog prosvetnog radnika koji je zamolio roditelje da mu urađene zadatke šalju bez svojih intervencija: „Prošli put je ponovo nekoliko roditelja pomagalo deci što nema mnogo smisla, jer ja odlično poznajem decu i njihove trenutne mogućnosti. A i ne ocenjujem proveru, već je ona samo deo njihovog rada u proteklom periodu“. Malo sam se raspitao i saznao da nisu retki roditelji koji su nastavu na daljinu shvatili kao priliku za sitna varanja, ne razmišljajući da će posle svega u glavama njihovih mališana ostati samo zbrka od nenaučenih lekcija i nejasnih pojmova. Učiteljima slali šećer, deci ostalo „ramudavala“!
Čuveni francuski mislilac Žan de la Brijer, autor antologijske studije o ljudskim karakterima, govorio je da „postoje dva načina da se čovek uzdigne, svojom vlastitom veštinom ili glupošću drugih“. Ne bih da generalizujem, još manje da izvlačim dublje zaključke na osnovu banalnih primera, ali ako se ikad budete pitali ko su ljudi koji kupuju diplome, kradu testove za maturu, traže vezu za svaki iole ozbiljniji ispit, preprodaju „bubice“, preštampavaju samo podvučeno iz već prepričanih skripti za udžbenike, prepisuju radove i falsifikuju dokumente… setite se i ovih novokomponovanih kućnih zmajeva, koji su pomisli da su veštiji od drugih samo zato što ih niko ne vidi šta rade. Pri čemu su podvaljivali samo svojoj deci!
Zato je za mene apsolutni heroj moj mlađi unuk Filip, koji od početka online nastave u Dubaiju odmah sam pošalje učiteljici izveštaj o urađenim zadacima, a na primedbe da bi makar bilo dobro da to neko pogleda, mirno odgovara: „Onda bi to bilo varanje!“
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
