Orkestar na “Titaniku”
Pokretanje bilo kakve rasprave o izmenama pravila po kojima se biraju narodni poslanici, na manje od mesec dana pred izbore, nije ništa manje uzaludno od poslednje svirke orkestra na palubi “Titanika” (ako je ta legenda uopšte tačna).
U državama koje drže do sebe takve se stvari rešavaju inicijativama za izmenu ustava, u društvima koja nisu samo skup umišljenih pojedinaca takve rasprave se ne vode po tabloidima i društvenim mrežama, a političari koji nešto predstavljaju tačno znaju kome treba da se dopadnu pre i pred kim su najdogovorniji posle izbora. Kad nemate ni državu, ni društvo, ni političare, zaista deluje zavodljivo ideja da bi uvođenje većinskog izbornog sistema izlečilo zemlju od partokratije, nepotizma i kulta vođa…Promena da se na svakih 25 hiljada stanovnika bira jedan narodni poslanik, trebalo bi da omogući da “građani ne biraju vođu ili stranku, već čoveka, glavom i gradom, likom i delom, koji bi bio istinski narodni predstavnik, a ne stranački sluga i potrčko”, kako je to ovih dana primetio Vladan Ćosić iz Šapca.
Moj prijatelj je u pravu, jer danas čitave okruge ne predstavlja niko, vlast i moć se koncentrišu u Beogradu, izborne liste se sastavljaju po volji stranačkih lidera, a “narod ne služi ničemu, sem da glasa za vođu”. Međutim, da bi promena izbornog sistema omogućila pojavu novih ljudi na političkoj sceni, pozitivnu selekciju i veću odgovornost pred biračima, bilo bi neophodno i nešto o čemu niko ne govori, jer to, jednostavno, nije u interesu gotovo svih koji se ovde i sada nazivaju “političarima”.
Kad bimo nekim čudom imali prave izbore bez veštačkih koalicija, pa da prvo vidimo koliko bi glasova samostalno dobili Vulin, Palma, Čeda, D. Vuk, J. Vuk, P. Nenad, Krkobabić, Borko, da ne nabrajam dalje, a onda da na svakoj od prohodnih lista vidimo koliko vrede pojedini kandidati, ne bi ostalo ni gudalo od političkog orkestra na ovom našem “Titaniku”…
Bez toga, još dugo ćemo imati samo izbore za i protiv nekog lidera, i ništa drugo. Ispod toga će se kriti i stranke koje ne postoje i ljudi koji nikom ništa ne znače.
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
