Heroj Beograda
U poslednjem intervjuu za novine poznati glumac Predrag Ejdus (1947-2018) rekao je mom prijatelju Velimiru Peroviću da „što više vređaš inteligenciju, ljudi postaju sve gluplji“. Meni je u toj konstataciji nedostajalo jedno „im“, pošto se taj deo ovog razgovora odnosio na činjenicu da „ogromne mase ljudi gube svoj identitet i pronalaze se u nekoj vrsti voajerizma, gube sopstvene ličnosti, gube sopstvene sudbine, ne mogu da utiču na njih, vrlo su nezadovoljni i onda beže u svet nekih drugih i to je posmatranje svih tih budalaština koje imamo priliku da gledamo na televiziji”.
Ima već neko vreme kako se iste rečenice setim kad god pročitam nešto o beogradskom Iznogudu, koji se samoproglasio za kalifa mesto kalifa (na moju sreću, još se čuvam od toga da ga i gledam na televiziji), ali je ona u tom konekstu precizna do perfekcije, jer onaj ko neprestano vređa inteligenciju drugih sam postaje sve gluplji! Čak i kad je reč o dobroj nameri, kao u slučaju ideje da Grad Beograd nagradi one koji su dali „poseban doprinos u sprečavanju pojave, širenja i suzbijanja bolesti KOVID 19 i zaštite stanovništva Beograda od te bolesti“, već same činjenice ko je to predložio i ko je to obnarodovao, a posebno što je predviđeno da „Heroji Beograda“ budu proglašeni šest dana uoči izbora, nameću mnogo pitanja. Najvažnije glasi da li desetak po krajnje nejasnim kriterijumima izdvojenih i nagrađenih zdravstvenih radnika, pripadnika organa reda i radnika komunalnih preduzeća mogu da zabašure činjenicu da svi ti ljudi ne samo što nisu adekvatno nagrađeni kroz svoja redovna primanja, nego im je i uskraćeno ono što im je obećano umesto aplauza u osam, nula, nula? Kad ih budu slikali uz nekoliko po stranačkim kriterijumima odabranih aktivista, sav njihov trud, požrtvovanje i rizik izjednačiće se, bez obzira na visinu novčanog iznosa nagrade, upravo sa pukim volontiranjem.
Zato bi bilo poštenije da predlagač i promoter junskog nagrađivanja, pošto su sami sebe već proglasili za „heroje“, priznanje odmah dodele predsedniku svega ovoga, jer se zna ko je i kako najviše „štitio“ stanovništvo Beograda, eventualno nekom iz „struke“ (ona doktorka bi baš lepo izgledala na fotografijama), a ima i volontera čije smo slike već videli…
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
