Januar 2020

Kad ne igra Novak Đoković većina naših ljudi se ovde u Melburnu ponaša u skladu sa naslovom nedavne izložbe slika moje prijateljice Milice Vučković „Ovde nema šta da se vidi“.

4. januar/ Subota

Učesnik

Da ne kažete “što mi juče nisi javio”, obaveštavam sve svoje prijatelje, da će se u nedelju 5. januara uveče u Pozorištu “Slavija” održati tradicionalna proslava rođendana lista “Jež”. Ovaj je sa već 85 svećica, a učesnici su najavljeni kao “Ježevi uzbunjivači”. Ponosan sam što sam već nekoliko godina učesnik ovog praznika humora i satire, gde će tu laskavu titulu poneti i Dragutin Minić Karlo, Aleksandar Čotrić, Ranko Pivljanin, Milan J. Mihajlović, Jasmina Bukva, Predrag Pjević, Radivoje Bojičić, Ljuba Ilić, Dragan Koprivica, Dragan Radović,  Veljko Pajović, Ninus Nestorović, Dragoslav Mitrović, Dušica Milanović Marika i Zoran Nikolić “Zozon”. Program će voditi glumica Jelena Mila, dok će nam se njen kolega Milan Milosavljević obratiti kao Branislav Nušić.

U međuvremenu je na kioske stiglo i rođendansko izdanje “Ježa”, u kome su i stihovi Matije Bećkovića o modernim kameleonima: “Kako sam dobar kad sam uplašen, i vaspitan kad me strah, i učtiv kad se bojim (…) Nikako da mi se desi nešto da mi se mili ustajati, i još jednom zablistam i sam sebe zadivim.”

5. januar/ Nedelja

Uniforma i regengot * 

6. – 8. Januar/ Ponedeljak – Sreda

Ritual

Praznici su, po novom srpskom običaju, od Svetog Nikole do Svetog Jovana, sve sa dve Nove godine i jednim i po Božićem, pa nije zgoreg da se podsetimo nekih običaja iz drevnih vremena u vreme završetka jedne i početka druge godine. Meni se već dugo najviše sviđa drevni vavilonski ritual “ponižavanja kralja”, koji se odvijao svake godine tokom novogodišnjeg festivala pod nazivom Akitu. Petog dana festivala vavilonski kralj predao bi svoju krunu i žezlo vrhovnom svešteniku. Sveštenik bi zatim kralja vukao za uvo ispred slike vavilonskog božanstva. Kralj bi kleknuo da moli za oproštaj. Tada bi ga sveštenik udario po licu što god bi mogao jače. Ako su mu suze padale s očiju, to je bio znak da Bog i dalje veruje u tog kralja. Ako kralj ne bi zaplakao, to je bio znak da se Bog naljutio i da aktuelni vladar više ne uživa njegovu milost. Prema članku u “Jerusalem Postu”, kraljevi su se “voljno i krotko jednom godišnje podvrgavali tom postupku”.

Ne verujem da bi se naš aktuelni vladar “voljno i krotko” upustio u takvu nepromišljenost. Ne zato što je on ovde i Bog, i vrhovni sveštenik, već što bi se time prekinuo jedan drugi ritual, koji bih u dve reči opisao kao “ponižavanje naroda”!

9. januar/ Četvrtak

Svet

Evo me u Melburnu, po šesti put u poslednjih sedam godina, gde ću provesti nekoliko meseci sa ovdašnjim delom naše velike porodice. Moram da priznam da sam ovog puta, jače nego ikad ranije, već u prva dva dana osetio da je svet mnogo drukčiji kad se pogleda sa neke druge geografske širine i na nekoj drukčijoj, da baš ne kažem normalnijoj televiziji. Razlog tome nisu samo katastrofalni požari koji već mesecima besne po Australiji (najbliži je na dve stotine kilometara od Melburna), nisu ni ništa manje opasne igre vatrom na Srednjem Istoku, gde je prvi put kao moguća meta iranskog napada pomenut Dubai u kome takođe živi trećina mojih najbližih, nije ni strahovanje da je u tome kolateralna šteta bio srušeni ukrajinski avion i svih 180 putnika u njemu…

Baš kao što se dim sa obala Australije ovih dana osetio u Čileu, baš kao što je vatra u Novom Južnom Velsu i Viktoriji počela da se ponaša kao „samoformirajući organizam“, pojam sveta se u ovakvim situacijama dramatično smanjuje i čini da se običan čovek oseća i nemoćnim i bespomoćnim. Zabavljeni svojim jadom i spinovanim „temama dana“ o tome u Srbiji gotovo i da ne razmišljamo!

10. januar/ Petak

Let’s go!

Preuzeo sam juče svoju novinarsku legitimaciju za Australian open i upisao “Blic” na listu medija iz čitavog sveta koji će imati svog izveštača sa lica mesta. Opsežni radovi i gotovo neuobičajena živost na deset dana pre početka prvog ovogodišnjeg gren slem turnira pokazuju da nema bojazni da će se ovaj praznik tenisa i sporta održati po planu, bez obzira što i dalje besni vatrena stihija na samo dve stotine kilometara od Melburna. Zato jučerašnji topao i sunčan letnji dan nije nikog posebno obradovao, tim pre što su u ranim popodnevnim časovima oblaci dima prekrili plavetnilo neba.

Organizatori uveravaju i svetsku javnost, i posetioce, i tenisere, a pomalo i sami sebe, da će dodatne mere koje su uveli osigurati bezbedno održavanje turnira. “Imamo veliku sreću da u Melburn parku imamo tri stadiona sa krovom i osam zatvorenih terena, tako da već nekoliko godina vremenske prilike ne utiču na Australijan open. Iako su uslovi sa kojima se trenutno susrećemo neobični, oni nisu ništa u poređenju sa patnjom koju mnogi doživaljavaju širom Australije” – naveo je direktor turnira Kreg Tili.

11. januar/ Subota

Novine

Pošto je u jučerašnjem „Blicu“, nenamernom greškom, objavljeno nešto što u internoj komunikaciji zovemo „šablon“, tačnije samo slova koja je trebalo zameniti odgovarajućim tekstom, u broju od subote biće objavljen moj komentar pod naslovom „Let’s go!“, uz izvinjenje čitaocima i autoru.

Grešaka u novinama je oduvek bilo, poput one antologijske iz predratne „Politike“ („Kraljica se juče isprcala sa celom posadom“), i biće ih dok god bude štampanih izdanja, čisto da moji prijatelji sa stranice „Onokad matori novinari gunđaju“ imaju zbog čega da se nerviraju…

Mene je, da budem iskren, juče mnogo više iznerviralo nešto drugo. U želji da svojim čitaocima prenesem najnovije informacije u vezi sa požarima koji besne u Australiji, pa i o gestovima ljudi dobre volje, posebno tenisera, da se sakupe sredstva za naknadu štete i obnovu, kupio sam jučerašnji, ovde veoma popularni „Herald Sun“. OK, glavna vest je ubistvo ovdašnje „značajne figure podzemlja“ izvesnog Nabila Maghniea, upucanog u obračunu lokalnih bandi, po principu već tradicionalnih beogradskih „sačekuša“ o kojima će se, of course, voditi detaljna i nikad okončana „istraga“.

Potom se na stranici ipo piše o spajanju dve velike vatre u jedan „mega požar“, koji se prostire na više od 600.000 hektara (pokušajte da zamislite milion i 200.000 fudbalskih igrališta poređanih jedno pored drugog), da bi iza toga čak pet strana bilo posvećeno „Megxitu“, u prevodu odluci vojvode i vojvotkinje od Saseksa, princa Harija i njegove supruge Megan da polovinu svog vremena provode u Severnoj Americi, počev od toga da su nedavno izbegli tradicionalnu božićnu ceremoniju u Bakingamskoj palati. Opsežna analiza nesporazuuma šestog po liniji nasledstva britanskog trona i ostatka familije, čarki između jetrvica Megan i Kejt, vojvotkinje od Kembridža, inače supruge priunca Vilijama, nagađanja šta o svemu misli kraljica Elizabeta, prenošenje tekstova „za“ i „protiv“ ove odluke njihovih vojvodstava iz svetske štampe… jednom rečju, prava „tema dana“!

Znam da katastrofe i nevolje običnih ljudi nikad ne prodaju novine duže od nekoliko dana i da je uvek bilo zanimljivije brinuti tuđu brigu, što na većem nivou – to slađe. Zato mi ne zamerite ako narednih dana ne budem posvećivao punu pažnju vatrenoj stihiji, na samo dve stotine kilometara od Melburna, jer prosto živ nisam kako će princ Hari i njegova supruga uspeti da sačuvaju i pravo na svoj život i pare iz kraljevskih fondova.

13. januar/ Ponedeljak

Zaklinjem se…

Zaista sam se iznenadio što je ovog vikenda u popularnim restoranima duž reke Jare bilo moguće dobiti sto bez rezervacije i čekanja. Ništa od uobičajene gužve i živosti od petka uveče do nedeljnog ručka, ali ne bih žurio sa zaključkom da Melburžani brinu zbog “mega požara” na njihovom delu kontinenta i ozbiljnih posledica po ovdašnju ekonomiju. S druge strane, na ulicama nikad više džogera, a u okolnim teretanama se čeka red za korišćenje staza za trčanje, što će, kako mi je objasnila Mirina i moja ćerka Milena, potrajati sve do – 17. januara!

To je datum, kaže, kad se obično zaborave “novogodišnje rezolucije”, moderni ritual samo-poboljšanja, kad se ljudi zaklinju da će “od prvog januara okrenuti list”. Na toj listi su već godinama u vrhu dijeta (71 odsto), više vežbanja (65) i smanjenje težine (54), što objašnjava prethodne utiske. Slede štednja (32), bavljenje nekim hobijem (26), prestanak pušenja (26), više čitanja (17), promena posla (16), dok se da će smanjiti ili ostaviti piće zakune samo 15 odsto rezolucionara. Ovaj običaj će se verovatno primiti i u Srbiji, ali sigurno uz korekciju da ćemo “zadraviji život” početi od 14. januara, a završićemo, kao i ostali svet – tri dana kasnije!

14. januar/ Utorak

Tapkaroši

Od kako u Beogradu nema starih, dobrih bioskopa, a na fudbalske utakmice više niko normalan ne ide, tapkanje ulaznica se preselilo u rubriku “zaboravljeni zanati”. Ili, bar ja ne odlazim tamo gde se još traži “karta više”, pa sam stoga bio pomalo zatečen informacijom da je ovde u Melburnu, na sedam dana pre početka ovogodišnjeg Australian opena, iz prodaje povučeno više od sedamdeset mesta za najvažnije mečeve turnira, jer su organizatori i vlasti došli do saznanja da su se te ulaznice našle u rukama “skalpera”. Tako ovde nazivaju one koji “pokušavaju da iskoriste strast iskrenih ljubitelja sporta”, kako je to rekla v. d. ministarka sporta Marlen Kairouz. Preprodaja je otkrivena kad su dve ulaznice za finalni meč muškog singla, u kome svi već vide Novaka Đokovića, prodate za 1.900 dolara, što je duplo veća cena, pa su u prvom naletu čak petorica tapkaroša kažnjeni sa po 823 dolara i stavljanjem tih mesta van prodaje.

Kad država hoće da spreči neku nelegalnu radnju ona lako nađe “scalpel”, i to mora da pokaže već kod najsitnijih poslića, da bi joj se verovalo kad objavi da će se obračunati i sa mnogo krupnijim zverkama. Osim ako, kao u našem slučaju, sve to ne organizuje sama država!

15. januar/ Sreda

Dim

Melburn je tokom prošle noći izbio na neslavno prvo mesto u svetu, kad je reč o zagađenju vazduha. Zbog dima od velikih požara u Istočnom Gippslandu vatrogasci su tokom prepodneva imali više od dve stotine lažnih alarma, usred leta su zatvoreni bazeni i plaže, otkazana je većina konjskih trka, građevinskim radnicima je dozvoljeno da ne rade na otvorenom, a na ulicama je primetno mnogo više ljudi sa zaštitnim maskama na licu.

Sve je to izazvalo zabrinutost za dobrobit tenisera na predstojećem Australian Openu, za koji su juče kvalifikacije počele sa više od sat zakašnjenja, upravo zbog dima i smanjene vidljivosti. Prvog takmičarskog dana imam polovično dobre vesti za zemlju aktuelnog pobednika ATP kupa: Natalija Kostić i Aleksandra Krunić su poražene, a Peđa Krstin iz Mokrina savladao je čitavih 98 mesta bolje rangiranog Slovaka Martina Klizana. Na pitanje kolega da li mu je smetalo zagađenje vazduha, ovaj 26-godišnji “Mokrinero” je mirno odgovorio: “Ne, ja sam trenirao u Beogradu!”

16. januar/ Četvrtak

Olakšanje

Sjajno smo se zabavljali sinoć u “Rod Lejver” areni i otišli kući ponosni što smo porodično, sa pet kupljenih ulaznica, doprineli da spektakl “Rally For Relief” sa ukupno 4,826.014 australijskih dolara (nešto manje od 3,5 miliona evra) olakša nevolje stradalih u velikim požarima, koji već mesecima ozbiljno ugrožavaju nešto što se s pravom naziva “australijski način života”. Posle prave erupcije sjajnih poteza i duhovitih komentara u revijalnom programu u kome su učestvovali Serena Vilijams, Karolina Voznijacki, Petra Kvitova, Naomi Osaka, tinejdžerska zvezda Koko Gauf, Rafael Nadal, Novak Đoković, Stefanos Cicipas, Aleksandar Zverev i Dominik Tim usledio je egzibicioni meč između inicijatora ovog poduhvata Australijanca Nika Kirijosa i, ma koliko nama to ne bilo pravo, još uvek najveće zvezde svetskog tenisa Rodžera Federera.

“Relief” se možda može prevesti i na neki drukčiji način, ali je sve čemu smo prisustvovali sinoć u pravom smislu te reči olakšanje. Prikupljeni novac će otići tamo gde treba i pomoći bar nekome u nečemu, ali taj osećaj solidarnosti i razumevanja, od najmlađih posetilaca do teniskih mega zvezda – zaista nema cenu!

17. januar/ Petak

Srpski

Sportski rezultati danas putuju planetom brzinom interneta, tako da će izveštači sa lica mesta ubrzo postati nepotreban trošak svim  redakcijama, posebno novinskim koje nikad neće uspeti da skrate rok između događaja od juče i čitanja tek sutra. Ovde u Melburnu u toku su kvalifikacije za oba turnira Australian opena, a jučerašnji rezultati su zaista dobri za srpsku koloniju: Peđa Krstin se plasirao za finalni okršaj, a Viktor Troicki i Nikola Milojević u drugo kolo, baš kao i velika nada našeg ženskog tenisa Olga Danilović, koja je savladala Jovanu Jović, devojačko Jakšić.

Od samih rezultata daleko je važnija sjajna atmosfera na tom “lokalnom derbiju”, koji je trajao skoro dva i po sata i odlučen u dramatičnom “taj-breku”. Osim zvaničnih objava sudije sve ostalo bilo je “govori srpski da te ceo svet razume”, uključujući i ljutite reakcije igračica na sopstvene greške, da baš ne kažem psovke. U sličnom ambijentu je i Peđa Krstin napravio preokret protiv Portugalca Frederika Fereire Silve, možda i zato što je najbučniji navijač bio njegov trener Nemanja Kontić, pa su se umesto uobičajenog “bravo” i “to, majstore” sa tribina orili samo korisni saveti i poruke ohrabrenja, uz, naravno, poneku sočniju narodnu “poslovicu”. Ali, ko će to znati, kad je sve na srpskom…

18. januar/ Subota

Kvalifikanti

Na “pomoćnim” terenima oko arena “Rod Lejver” i “Margaret Kort”, danas će se odigrati poslednji mečevi kvalifikacija za oba turnira, u kojima će Srbija imati samo jednog predstavnika, 25-godišnjeg Beograđanina Nikolu Milojevića, svojevremeno svetskog broj jedan u juniorskoj konkurenciji. Viktor Troicki je, na žalost, obnovio povredu, pa je i pored dobijenog prvog seta morao da preda meč Amerikancu Kristoferu Eubanksu, dok Olga Danilović i Peđa Krstin nisu uspeli da ponove ni igru, ni rezultat od prethodnog dana.

Iz kvalifikacija u obe singl konkurencije stiže svaki osmi učesnik (16 od 128), ali teško da će bilo ko od njih, posle tri naporna meča u tri dana, na glavnom turniru napraviti nešto više od onog olimpijskog “važno je učestvovati”. U stvari, san svakog učesnika ovih kvalifikacija je da kad već moraju da ispadnu u prvom kolu, to bude od nekoga sa kime bi mogli da se sastanu samo u snovima, tek da jednog dana pričaju kako su igrali protiv najvećih zvezda svetskog tenisa. Pošto je većina kvalifikanata tu negde u sredini treće decenije života, taj cilj se polako pretvara u krunu karijere, tek da se doveka ne žale u stilu “kad sam mog’o – nisam mog’o”!

20. januar/ Ponedeljak

Zastave

Kad „Blic“od ponedeljka bude u rukama čitalaca, ovde u Melburnu će pedesetak od ukupno 256 učesnika Australian opena već početi da pakuje kofere. Računam samo takmičarke i takmičare u singlu, koji će nastupati pod 46 različitih zastava. Najbrojniju mušku ekspediciju ima Francuska sa 13 tenisera, slede SAD i Španija sa po 12, dok će domaća publika praviti buku na mečevima 11 svojih predstavnika. Slede Italija sa osam, Nemačka sedam, Argentina šest, a na zavidnom osmom mestu ove liste teniskih velesila je Srbija sa pet asova: Novak Đoković (trenutno drugi na ATP listi), Dušan Lajović (27), Laslo Đere (40), Filip Krajinović (41) i Miomir Kecmanović (53). Zato nije slučajno što je naš najbolji teniser svih vremena juče napravio sliku na kojoj piše MELBURNIĆ, mada ostaje tuga što u konkurenciji dama (gde su čak 22 Amerikanke, pa 13 Ruskinja, devet Čehinja, sedam Australijanki…) imamo samo Ninu Stojanović, trenutno 84. na WTA listi.

Ako se nekad upitate šta je to Novak Đoković učinio za naš tenis, sport uopšte, naciju i državu, zaista ne biste smeli da prenebregnete činjenicu da je u njegovoj eri, i zbog njega, mnogo klinaca uzelo reket u ruke, a da je, uz njega, vremenom stasala i generacija za „posle Noleta“!

21. januar/ Utorak

Potop

Da nevolje uvek dolaze u paru uverili su se i domaćini Australian opena, jer su ih posle višenedeljnih požara poslednjih dana zadesile oluje i poplave, u kojima je čak troje ljudi izgubilo život. Zbog kiše je ili otkazan ili prekinut veći deo mečeva prvog dana na otvorenim terenima, što je ruku na srce dobro došlo Dušanu Lajoviću i Filipu Krajinoviću, dok je Laslo Đere sagoreo pre potopa, izgubivši od Japanca Jošita Nišiokija, inače 24. na ATP listi.

Kiša je bila toliko jaka da je procureo krov arene „Rod Lejver“, pa se već tokom meča ovdašnje uzdanice Ešli Barti i Ukrajinke Lesie Tsurenko pojavljivala barica između slova B i O, tamo gde piše MELBOURNE, koju su deca koja dodaju lopte svako malo brisala velikim peškirima. Nije u tom trenutku bilo kolega iz Srbije, posebno ne iz Zemuna, tako da sam morao da sačekam dramu „a la Đoković“ (u kojoj je, po običaju, on i režieser i glavni akter), pa da ispadnem duhovit primedbom kako bi nekadašnji direktor „Pinkija“, inače poznat kao „iznenadna sila koja se neočekivano pojavljaje i rešava stvar“ već tokom prvog meča postavio plastičnu kofu ispod krova!

22. januar/ Sreda

Ringišpil

Posle kiše dolazi sunce, znam nije baš originalno, ali juče smo se ipak mnogo bolje osećali, i zbog vremena i zbog pobeda Dušana Lajovića i Filipa Krajinovića. Drugi dan Australian opena proveo sam u društvu moje unuke Ane i njene školske drugarice Klaudije, pa sam umesto jedne imao dve još malo pa tinejdžerke, kojima je sve nekako dosadno, čak i četiri „taj breka“ u nastavku prekinutih mečeva naših predstavnika, a nije ih mnogo dojmila ni mogućnost da uživo gledaju trening Novaka Đokovića… Lica su im se ozarila tek kad smo stigli do velikog ringišpila na brdu kod izlaza, pa ih nije mrzelo da dva puta čekaju u redu za vožnju od po tri minuta.

Dok sam ih slušao kako  vrište tamo visoko, razmišljao sam kako u početku Đoković, Federer, Nadal i Serena Vilijams pobeđuju samim tim što su to što jesu, kako prve prepreke preskaču Ešli Barti, Medvedev, Zverev ili Tim zato što su na ovom nivou turnira mnogo bolji od svojih protivnika, kako je sve više „dum dum“ servisera i serviserki koji dok mogu pobeđuju po kratkom postupku, ali da sve to ume da bude i pomalo dosadno, pa se u ova prva dva dana „ringišpil“ uključio samo u mečevima Koko Gauf, Stefanosa Cicipasa i Nika Kirgiosa. Možda su u sportu pamte samo rezultati i pobede, ali spektakl za pamćenje nastaje tek onda kad se dobro zabavljaju i učesnici i publika.

23. januar/ Četvrtak

’Ajde

„Reč dana“ jučerašnjeg programa Australian opena, bar što se mene tiče, je „’ajde“. Od ranog jutra, kad su tako ohrabrivane jedine naše devojke, Nina Stojanović (Srbija) i Danka Kovinić (Crna Gora), za svaki iole uspešniji potez kad je već bilo očigledno da nemaju šanse za dalji plasman do urnebesa na terenu broj tri, gde su prvo navijači Marina Čilića (Hrvatska) ispratili njegovu pobedu u pet setova protiv Francuza Benoa Parea, da bi ih na tribinama smenili navijači sa srpskim zastavama i još bučnije proslavili ubedljiv trijumf Dušana Lajovića u meču sa Austrijancem Markom Polmansom. U međuvremenu se, tek reda radi, čulo i desetak „’ajde, Nole“, jer se „naš drug T.Ito“ (kako je  kolega Saša Ozmo „krstio“ Japanca Tatsumu Itoa) toliko preplašio Novaka Đokovića da je u jednom trenutku izgledalo da će to biti najkraći meč u istoriji gren slem turnira. Baš kao Filip Krajinović protiv Rodžera Federera, pa je nekako ispalo da je najviše puta to „’ajde“ u „Rod Lejver“ areni juče upućeno hrabroj Slovenki Tamari Zidanšek, dok je u drugom setu baš mučila Serenu Vilijams.

Sve to nije ništa prema povicima „’ajde Grigor“ tokom četiri sata i 22 minuta uzaludnih pokušaja Bugarina Dimitrova da savlada mladog Amerikanca Tomija Pola i moj tiket učini dobitnim, pa sam na kraju, posle više od dvanaest sati gledanja tenisa, mogao samo poput Radovana Trećeg da izjavim: „’Ajde!“

24. januar/ Petak

Familija

Kad ne igra Novak Đoković većina naših ljudi se ovde u Melburnu ponaša u skladu sa naslovom nedavne izložbe slika moje prijateljice Milice Vučković „Ovde nema šta da se vidi“. Pošto se Australian open hvali odrednicom family-friendly event („porodični događaj“) juče sam malo pogledao šta nam radi „familija“, pa sam prvo navijao za najstarijeg učesnika turnira Ivu Karlovića (u februaru puni 41), ali ga je posle velike borbe i osvojenog prvog seta ipak izbacio osam godina mlađi Francuz Gael Monfils. Veterani su uzvratili udarac na jednom od „malih terena“, kraj kojih stalno prolaze posetioci, a istovremeno se čuju sudije sa tri okolna meča, gde je uzbudljiv preokret napravio nesuđeni „srpski zet“ Fernando Verdasko, savladavši devet godina mlađeg Gruzijca Nikoloza Basilašvilija, inače 26. nosioca turnira.

Verdasko, koji je krajem 2008. i početkom 2009. punio stranice naših tabloida kao „dečko Ane Ivanović“, napuniće 37 godina istog dana (15. novembra) kad će moja Mira zaokružiti sedmu deceniju, pa mi i on nekako bliži od većine ostalih učesnika, bez obzira na podvezana kolena, višak kilograma, neurednu bradu i opremu kao iz nekog outleta. A da zna da igra tenis – zaista još zna!

25. januar/ Subota

Japanski

Kad je objavljen žreb Australian opena za muški singl, svi srbijanski mediji su istakli naslove tipa “Đoković preko naših do odbrane trona”, jer je postojala mogućnost da mu u trećem i četvrtom kolu protivnici budu saigrači iz reprezentacije Srbije. Na žalost, Laslo Đere ispao je već u prvom kolu, a juče je drastično pokraden Dušan Lajović, pa će se “Nole nacionale” u ponedeljak za četvrtfinale boriti sa Argentincem Diegom Švarcmanom. U međuvremenu je imao dva susreta sa Japancima (Tatsuma Ito i juče Jošihito Nišioka), koji su ukupno osvojili 14 gemova u šest setova za manje od tri sata igre, što mi je dalo ideju da zamolim kolegu Hidehira Akijamu iz Tokija da mi napiše „Novak Đoković“ na japanskom. Priznajem, bilo je glupo kad sam pitao kako se to čita, a on mi odgovorio: „Najtmer“ (nightmare, noćna mora)!

Malo sam skratio današnji tekst ne samo da biste videli kako to izgleda, već i zato što su juče svoj boravak u Melburnu drastično skratili Naomi Osaka, Serena Vilijams, Stefanos Cicipas i Roberto Bautista Agut, a dok ovi pišem i Rodžer Federer se drži zubima za vazduh protiv domaćeg igrača Džona Milmana…

27. januar/ Ponedeljak

Sistem

Tunižanka Ons Žaber pobedila je juče Kineskinju Vang Ćang, koja je u prošlom kolu izbacila Serenu Vilijams. Plasman među osam najboljih na nekom gren slem turniru je najveći uspeh ove 25-godišnjakinje, koja je pre toga poslala kući teniske legende Johanu Kontu i Karolinu Vozniacki. Ne znam koliko će ovaj istorijski pohod prve Arapkinje kojoj je to pošlo za rukom, uticati da i devojčice u arapskim zemljama počnu da se više bave tenisom i sportom uopšte, baš kao što su dečaci u tom delu sveta zaluđeni fudbalom zbog svetske zvezde iz Liverpula Mohameda Salaha.

O tome je juče posle rutinske pobede nad Argenticem Diegom Švorcmanom (ovde tako izgovaraju njegovo prezime) govorio i Novak Đoković, podsetivši da Srbija nije imala tenisku tradiciju, pre Bobe Živojinovića i Monike Seleš, a onda su “van svakog sistema i strukture”, svetski vrh zauzeli pored njega, još i Ana Ivanović i Jelena Janković, kao i Nenad Zimonjić u dublu. “Sada mladi žele da se bave tenisom. Problem je i dalje infrastruktura, ali i sistem koji nije ispratio ostvarene uspehe. Za prosečna primanja u Srbiji, tenis je skup, tako da moramo još mnogo da radimo”. Novakove reči potvrđuje činjenica da su juče počeli i juniorski AO turniri, na kojima Srbija ima samo jednog predstavnika, mog komšiju sa “Olimpa” Hamada Međedovića (u prvom kolu pobedio Rusa Nikitu Kaširina).

28. januar/ Utorak

As po as

Stan Vavrinka je juče poslao kući pritajenog favorita, četvrtog nosioca turnira Rusa Danila Medvedeva, koji je u svoja četiri meča obilato pomogao akciju „Aces for Bushfire Relief“ sa ukupno 57 neodbranjivih servisa. Ideja da za svaki takav potez na turniru organizatori Australian opena uplate 100 dolara za obnovu područja i pomoć ljudima koji su stradali u nedavnim požarima potekla je od domaće zvezde Nika Kiriosa, koji je pre sinoćnjeg dulea sa Nadalom imao neverovatnih 75 asova, a sa novih 25 zaokružio je „stotku“!  Ukupno je do juče popodne bilo 9.812 asova, pa je sasvim realno očekivati da će suma prikupljena po tom osnovu znatno premašiti milion australijskih dolara.

Sad neki žale što će Miloš Raonić, poznat po razornim servisima, najverovatnije morati da spakuje kofere posle četvrtfinalnog meča sa Novakom Đokovićem, ali za stradale od požara je mnogo bolje da na terenu što duže ostane naš šampion. Nećete verovati, ali „Nole“ je u prva ćetiri meča napravio 54 asova, dok je „strašni“ Kanađanin to učinio samo 52 puta! Kad imaš samo servis ljudi samo to i vide, kad igraš pravi tenis to se nekako izgubi u moru drugih lepih poteza i atrakcija.

29. januar/ Sreda

Federer

Sandgren dobija treći set, na semaforu 3:6, 6:2, 6:2, a arenom “Rod Lejver” odjekuje neki mlak aplauz, gotovo kao posle običnog uspešnog poteza. Ono da “objektivna teniska publika” uvek navija za slabijeg igrača izgleda da važi samo protiv Novaka Đokovića, ponekad i Rafe Nadala, ali nikad protiv Rodžera Federera. On je, ne samo ovde u Australiji, uvek “broj jedan”, bez obzira na mesto na ATP listi, i kad dobija i kad gubi… Zato je 29-godišnji Tenis iz Tenesija, inače tačno stoti igrač na pomenutoj listi, juče čak u sedam prilika, koliko puta je imao šansu da dobije četvrti set i meč, izgledao kao najusamljeniji čovek na svetu. Ako mu je neka uteha, ništa bolje se ista ta publika nije ponela ni prema domaćem igraču, 30-godišnjem Džonu Milmanu, koji je u trećem kolu u “super taj breku” odlučujućeg petog seta poveo sa 8:4 i bio na dva koraka od podviga da izbaci velikog Rožera već u prvoj nedelji.

To mu nikad ne bi oprostili ni organizatori Australian opena, kao što su lane jedva preboleli kad je Stefanos Cicipas u četvrtom kolu poslao Federera da kuva špagete. Oko najpoznatijeg Švajcarca vrti se mnogo toga, od novca do medijske pažnje, pa je zato njegovo prisustvo dragoceno, makar do polufinala. A onda može i da izgubi…

30. januar/ Četvrtak

Vidimo se

Posle svake konferencije za medije, koja je of course na engleskom jeziku, Novak Đoković ostane još desetak minuta i odgovara kolegama na srpskom, tako da na kraju, pošto su se ostali razišli, prisutne pozdravi sa „Vidimo se, ljudi!“ Ima u tome neke prisnosti, ali i realnog očekivanja da će do kraja turnira biti još takvih susreta.

To isto „vidimo se, ljudi“ rekao sam u utorak uveče Banetu Joviću, njegovoj supruzi Aleksandri, sinu Dimitriju (za koga mi je rečeno da obavezno napišem da igra za „Sinđelić“, srpski klub iz jugozapadnog dela Melburna) i ćerkici Katarini, jednoj od mnogobrojnih naših porodica koje su uživo pratile četvrtfinalni meč Novaka Đokovića i Miloša Raonića na velikom ekranu u parku ispred „Rod Lejver arene“. Ulaznice za tribine su sve skuplje, ali ni ta zabava nije jeftina, jer, kako mi je rekao ovaj nekadašnji Vranjanac, za karte za ulazak u čitav kompleks, parking, poneko piće i klopicu za decu treba izdvojiti više od tri stotine dolara. Joviće očekujem i večeras, a prepoznaću ih lako, jer Bane jedini u tom šarenilu srpskih trobojki i crvenih dresova, što reprezentativnih, što „zvezdaških“, ponosno nosi majicu sa grbom „Partizana“! Naš čovek, moj čovek!

31. januar/ Petak

Tri keca

Uoči jučerašnjeg polufinalnog meča Australian open 2020 ovdašnje kladionice su za pobedu Novaka Đokovića istakle kvotu 1,11 a bez obzira na opšte simpatije i sasvim očekivanu ogromnu podršku publike, za Rodžera Federera čak 6,50. I ne samo to, već su posle eliminacije Rafaela Nadala i neočekivanog drugog polufinalnog para Dominik Tim – Aleksander Zverev gotovo sasvim ukinule klađenje na konačnog pobednika. Ljubav za ljubav, a sir za pare, što bi rek’o legendarni Šimanovčanin Racko Vujičić.

Kvote, međutim, počivaju na statistici, ma koliko važila poslovica da ona kao ženski bikini previše otkriva a sakrije najvažnije. Sva četvorica polufinalista su, naravno, do sada dobila po pet mečeva, Đoković i Zverev su protivnicima prepustili samo po jedan set, Tim četiri, a Federer čak šest. Novak je ukupno izgubio 62 gema, Zverev 63, Federer 76, a Tim čak 80. Na terenu je Novak ukupno proveo 10 časova i 23 minuta, Zverev 10:45, Federer 12:44, a Tim 14:48. Uz sve to Novak je neodbranjivo servirao 58 puta, Zverev 56, Federer 51, a Tim ima 47 asova. Zato onih 1,11 nisu slučajni, već ta tri keca jasno pokazuju ko će uskoro opet biti broj jedan!