Zastave, mušeme i krpe
Nadam se sa niste već zaboravili onu montipajtonovsku sliku kad članovi Vlade Srbije, ogrnuti državnim zastavama, prate glasanje u Generalnoj skupštini povodom rezolucije o Srebrenici, dok s druge strane njihova bivša šefica, sada predsednica parlamenta, na papiru udara “table”, četiri vodoravno svaka peta uspravno…
Ne zna se šta je na toj slici blesavije, koliko treba da budeš niko i ništa, pa da izigravaš pionire malene dok “drug Tito” tamo u Njujorku žvalavi istu tu zastavu, koliko treba da budeš idiot da zapisuješ ono što se lepo vidi na displeju svetske organizacije i na “malim ekranima naših teve prijemnika”, što bi rek’o legendarni Radovan. Osim ako nije štikliranje koliko se naših ničim opravdanih donacija državama za koje devedeset odsto građana Srbije nikad nije čulo pretvorilo u antiprotivne ili makar uzdržane glasove…
Ta vrhunska sprdnja sa zastavom postaje još tragičnija ako prošetate pored zgrade iza Rosandićevih konja, čiji je parking metalnom ogradom odvojen od građana, gostiju i namernika, jednom rečju od svega i svih. Da bi to bilo zvaničnije, na delove ograde su nakačene neke mušeme sa grbom i u bojama zastave Republike Srbije, kako to voli da kaže već pomenuta zapisničarka kad se upetlja u neku prostoproširenu rečenicu.
Vetar, prašina, smog, kiša… udruženim snagama več duže vreme od tih mušema prave ruglo, a u poslednje vreme nisu retki ni savesni građani koji, rušeći baš sve, opominju nadležne da takve “zastave” ne postoje, da tim značenjima tu nije mesto i da, ma koliko se trudili, to nikad neće biti ni lepo, ni prikladno…
Baš kao ni ono kolektivno ministarsko brukanje. Juče su majstori zatezali stare i menjali iscepane mušeme, verujući da na taj način čuvaju dostojanstvo države. Kad budu zamenjene krpe sa one slike koju pomenuh na početku ovog teksta biće koliko toliko sačuvano dostojanstvo svih nas.
Da ne bude zabune, krpe su ispod zastava!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
