Ako znate nekog takvog…

Često čujem kako za nekoga kažu da je “patološki lažov”. U ovo predizborno vreme, kad nam sa svih strana poručuju kako su baš oni dobri i pošteni, o političkim protivnicima se uglavnom govori kao o notornim lažovima. A onda se to “dokazuje” izmišljotinama i besmislicama, što ukupnu količinu laži i obmana neprestano uvećava…

Medicina kaže da osobe koje su patološki lažovi najčešće nisu svesne svojih laži; oni egzistiraju u nekom svom izmišljenom svetu, i sami veruju da je ono što govore, odnosno lažu, istina.

Zato patološko laganje još nije svrstano u mentalne bolesti i nema odgovarajuću šifru, ali se svakako radi o obrascu poremećenog ponašanja koji obično u pozadini ima neke druge poremećaje. Patološki lažovi, dakle, lažu bez nekog zdravog objašnjenja ili logike koji bi mogli njihovo takvo ponašanje da opravdaju.

Patološki lažov je osoba koja ima neprekidnu i nekontrolisanu naviku da laže, vara i manipuliše. Sitne, „bele“ ali i ozbiljnije svakodnevne laži su, nažalost, opštom erozijom morala postale nešto uobičajeno, ali ima nešto što patološke lažove izdvaja.

Najopasniji su kad patološko laganje preraste u tzv. kompulzivno laganje. Psiholozi kažu da kompulzivni lažovi takođe lažu bez razloga – samo iz navike. Oni imaju potrebu da u svojim performansima laganja preteruju, skloni su ulapšavanju stvari i predstavljanju sebe u što boljem svetlu. Govore ono za šta znaju da ljudi žele da čuju, žele da im se dopadnu, i u tome, na žalost, i uspevaju.

Međutim, oni su, za razliku od patoloških lažova, svesni svojih laži. Kad shvate da su im laži „provaljene“, oni prestaju sa tom pričom i prelaze na novu.

*     *     *

Biti patološki lažov znači živeti tako, i neprekidno iznositi neistinite činjenice bez ikakve kontrole. Osnovno je, zapravo, usvajanje takvog obrasca ponašanja kao normalnog i svakodnevnog.

Kako da prepoznamo patološkog lažova? Evo najčešćih stvari i situacija koje patološki lažovi svakodnevno priređuju svom okruženju: izmišljaju nemoguće priče, stalno unapređuju sposobnost ubeđivanja, ne pokazuju grižu savesti niti kajanje za bilo šta što urade ili kažu, izdižu sebe i prikazuju kao najbolje, bezgrešne i superiorne ljude bez mana, apsolutno veruju u svoje laži,

nikad, ili retko ispunjavaju svoja obećanja, ne priznaju postojanje problema čak i kada im ukažete da znate da to što govore nije istina…

Pri tome neprestano glume žrtvu, nemaju empatiju, ne mogu da ostvare bliske odnose u dugoročnom periodu, nemaju prijatelje… Pokazalo se takođe da patološko laganje može da bude i simptom nekih drugih poremećaja mentalnog zdravlja kakvi su poremećaji ličnosti (narcisoidni, granični, psihopatija), bolesti zavisnosti (alkohol, droga, kocka), pojačana agresivnost…

*     *     *

Ako znate nekog takvog najsigurnije je da mu okrenete leđa. Ignorisanje nije dovoljno, jer će oni nastojati da vas pridobiju uvek novim metodama i novim sredstvima. Treba ih jednostavno odstraniti iz sopstvenog života i svesti na ono što su uvek bili – obični lažovi!

 

P.S. Za ovaj komentar koristio sam podatke iz teksta moje prijateljice Marijane Rajić, objavljen na portalu eklinika.

Written by : Ivan Mrdjen

Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.