država izgubljena u međuvremenu
Današnji datum bio je svojevremeno državni praznik, jer je 27. aprila 1992. godine, na ruševinama nekadašnje SFRJ stvorena Savezna Republika Jugoslavija. To sam zapamtio po tome što se tokom devedesetih moj prijatelj Joca Šijački, koji danas puni 61 godinu, hvalio kako čitava država slavi njegov rođendan.
”SEREJA”, kako su mnogi izgovarali tu nesretnu skraćenucu, potrajala je do 4. februara 2003. kad je preimenovana u ono što je zaista i bila – Srbija i Crna Gora. Tri godine i tri meseca kasnije, 3. juna 2006. i Crna Gora je proglasila nezavisnost, tako da za države na ovim prostorima gotovo da važi nešto što je antologijska definicija za samoubice: Što ih je više – to ih je manje!
Tim fenomenom se već godinama bavi Mitja Velikonja, profesor za studije kulture i religija na Univerzitetu u Ljubljani, kome pripada autorstvo pojma ”post-Jugoslavija”. Koji se pojavio ”najpre ispotiha, a potom sve glasnije tokom trezvenijih dvehiljaditih, kad je postalo jasno da je izneverena većina nerealnih tranzicionih obećanja i očekivanja”.
”Post-Jugoslavija” je, po njegovim rečima, ”nastavak identifikacije s Jugoslavijom koja dolazi iznutra, iz država naslednica, ali i iz vana, od međunarodnih aktera, jer njena prošlost i nasleđe još uvek utiču, u pozitivnom, ali i u negativnom smislu, na zbivanja u njima i na njihov razvoj”.
To je deo tzv. jugosfere, izraza koji je skovao britanski analitičar Tim Juda, koji se najčešće tumači kao ”nastavak Jugoslavije drugim sredstvima”.
To je u zborniku ”Jugoslavija u istorijskoj perspektivi” (izdanje Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2017.) konstatovao i profesor Velikonja u sjajnom eseju ”YU retrovizor”: ”Jugoslavija se vraća ’na mala vrata’, naravno ne pod istim imenom; svako drugo ime, samo ne Jugoslavija je dobrodošlo. Najbolji su, svakako, ’neutralni’ geografski pojmovi. Otud muzički program s imenom MTV Adria, Zapadni Balkan u diplomatskom novogovoru i na auto-kartama, Jadranske lige u košarci i vaterpolu…”
To su, u krajnjoj liniji, i sve češče pominjani izraz ”region” ili novinarska poštapalica ”na ovim prostorima”. Književnik Miljenko Jergović je na okruglom stolu ”Sećate li se Jugoslavije”, održanom u Beogradu u oktobru 2010. godine, pobrao aplauze kad je rekao da ”ono na čemu je Jugoslavija bila stvorena, a to je prostor nekog kulturnog identiteta, i, recimo, sličnih istorijskih i predistorijskih iskustava, to je ostalo isto i to zapravo sve više i više opet funkcioniše”.
Danas bi umesto aplauza usledila ozbiljna zabrinutost. Ne samo zato što smo, ovde u Srbiji, uspeli da sva sećanja na Jugoslaviju ”od Vardara pa do Triglava” vulgarizujemo i obesmislimo, nego i zbog promovisanja svih ”skraćenih varijanti”. Od ”srpskog sveta” do, pokazalo se to tokom nedavnih izbora u Crnoj Gori, povampirenja nesretne ”SEREJE”, države izgubljene u međuvremenu!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
