Cena istine…
Kolege iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije pozvali su me da danas popodne prisustvujem događaju koji je naslovljen “Cena istine – Bezbednost novinara i novinarki na Zapadnom Balkanu”.
Tom prilikom biće prikazan polučasovni film “Cena istine”, koji govori o brutalnim napadima na novinare i novinarke u Srbiji i njihovoj dugoj potrazi za pravdom. Film prati novinare Milana Jovanovića iz Grocke koji je izgubio kuću u podmetnutom požaru, Vladimira Mitrića koji živi pod policijskom pratnjom više od 18 godina i istraživačku novinarku Jelenu Zorić.
Film je proizveden u produkciji SEENPM (organizacije koja promoviše izvrsnost u novinarstvu kroz političke inicijative, istraživanja i obuku u zemljama jugoistočne Evrope) i Mediacentra Sarajevo. Istom prilikom biće predstavljen i godišnji (za 2022.) pregled stanja slobode medija i bezbednosti novinara u Srbiji, koji NUNS objavljuje već sedmu godinu za redom.
Pošto je, posle projekcije filma i predstavljanja izveštaja, najavljena i panel diskusija o bezbednosti novinara i novinarki, možda bi na mestu bilo i pitanje da li smo se i kao društvo i kao profesija, bez obzira kojim političkim opcijama ili cehovskim udruženjima pripadamo, nekako zaglavili u ovim svima poznatim “slučajevima”. Pa se većina razgovora o ugroženosti koleginica i kolega nekako svodi na tih nekoliko priča o hrabrosti pomenutih pojedinaca i mukama na putu do istine i pravde. Što je za svaku pohvalu, ali neće biti da su to jedini “indikatori”, jer treba verovati da još mnogo poslenika u medijima deluje u skladu sa osnovnim pravilima i vrednostima profesije.
Da nije tako, ne bi se gotovo svakodnevno javljali ljudi kojima su negde na nekom nivou ugrožena ljudska prava i osujećeno nastojanje da istina izađe na videlo. Na žalost, uglavnom onim medijima koji i sami trpe svakojako nasilje, od onemogućavanja pristupa informacijama do blaćenja u javnim nastupima nosioca vlasti, što se uredno prenosi u onim drugim, tzv. podguznim medijima…
U tom smislu se ovih dana, na tragu objava pod zajedničkim naslovom “policija uhapsila lambordžini”, oglasilo više građana Zemuna sa molbom da se mediji pozabave likom i delom oca bahatog vozača, bez koga sigurno ne bi njegovom junoši bilo dozvoljeno da “već četiri godine nekažnjeno gazi ljude po Zemunu”…
Uz molbu da koleginice i kolege provere kako taj nekadašnji radikal, sada presvučen u naprednjaka i “biznismena” zida kućerinu u Šilerovoj (nekako je ta ulica i dalje važna destinacija za tu vrstu poslova), kako je preuzeo Fudbalski klub Zemun, ko su sve viđeniji gosti u njegovom restoranu, kako se u nedogled otežu suđenja za neke njegove “rane radove”… naglašeno je očekivanje da novinarska branša uradi posao umesto svih mogućih nadležnih organa, od tužilaštva i policije do raznih inspekcija…
I povrh svega da zameni angažman pojedinaca da se kao društvo u celini suprotstavimo takvim pojavama i njihovim glavnim protagonistima. U prevodu, ‘ajde vi novinari stavite glavu u torbu, a mi ćemo sve to da lajkujemo i komentarišemo…
„Novinarstvo je pas čuvar demokratije, a ne pitbul vlasti“, rekao je bivši američki ambasador Kajl Skot 7. maja 2019. godine, prilikom dodele NUNS-ovih nagrada za istraživačko novinarstvo. Tom prilikom je nagrađen i moj prijatelj Velimir Perović za seriju tesktova o ubistvu šestorice srpskih mladića u pećkom kafiću „Panda“ 14. decembra 1998. godine.
Iako je u međuvremenu predsednik svega ovoga obećavao da će javnost biti obaveštena o rezultatima istrage o ovom zločinu, po svemu sudeći počinjenom od „srpske ruke“, došli smo do žalosne slike od pre desetak dana kako grupica neutešnih roditelja čeka u Pionirskom parku da ih ovaj makar primi i još jednom sasluša. Ali, to već nije bila vest za većinu medija…
Uz ovih nekoliko priloga za diskusiju tokom događaja „Cena istine…“, zakazanog za danas u 16 časova i 15 minuta u prostorijama EU info centra (Ulica kralja Milana 7), dodaću još i antologijski aforizam kolege Bojana Ljubenovića: „Nekad su novinari bili na ceni. A sad je cena na mnogim novinarima!“
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
