UTORAK 3. JANUAR

Sećate li se Andreja?

Sećate li se Andreja Prekljušaja? Na današnji dan pre dve godine imao je sve ono što pripada 12-godišnjem dečaku, prazničnu radost, dečju igru, mladalačke snove… Dan kasnije, 4. januara 2021. na niškom Bulevaru Meridijana sve je to nestalo u deliću sekunde, kad ga je pokosio bahati momak za volanom.
Ako niste zaboravili, tom prilikom je stradao i njegov komšija, tada 45-godišnji Dejan Ilić, otac troje dece.
Nesumnjivo je, rekao je u završnoj reči javni tužilac Vladimir Stanojević, da je vozač Nemanja Stamenković, tada star svega 19 godina, bio svestan, priseban i organizovanog ponašanja kad je brzinom većom od 130 kilometara na sat, usred naselja, izgubio kontrolu nad “audijem”, kojim je upravljao, po njegovim rečima, “na nasilnički i bahat način”.
Stanojević je podsetio da se automobil, pri tako velikoj brzini, popeo na biciklističku stazu, a zatim i na trotoar, gde je udario Andreja, koji je preminuo na licu mesta i Dejana Ilića, koji je kasnije u bolnici podlegao povredama.
“Da se kretao dozvoljenom brzinom, vozilo bi se zaustavilo 24 metra ranije, pre biciklističke staze i mesta na trotoaru gde je udario u pešake. To je tokom postupka utvrđeno”, rekao je javni tužilac, zatraživši maksimalnu kaznu zatvora za ovakvo krivično delo.
Šest meseci kasnije, 7. jula 2021. prvostepeni sud je doneo presudu, koja je izazvala nevericu u porodicama stradalih i u većem delu javnosti. Sedam godina zatvora i pet godina zabrane upravljanja motornim vozilom!
Slažem se sa Sašom Kneževićem, advokatom okrivljenog, da i u ovom slučaju “postupak treba da vode sudovi, a ne mediji”, ali ne mogu da prihvatim olako izrečenu konstatciju da zbog ovoga “nije postojalo uznemirenje javnosti”. Možda je njemu bilo umirujuće to što se još malo pa doživotni predsednik oglasio odmah posle ove tragedije, ali samo da pojasni kako “roditelji vozača nisu nikakve baje i kriminalci”, te da je “opozicija opet htela da iskoristi nečiju nesreću”…
Skromni ljudi daju detetu igračku od četr’sto konja i sto hiljada evra, nije to nikakvo bahaćenje…
Na kraju je JMPDP rekao da je od tadašnjeg ministra policije (sećate li se druga Vulina) dobio informacije da se “građani žale što ivičnjak na Bulevaru Meridijana nije dovoljno visok”. I dodao: “Pa sad smo mi krivi što ivičnjak koji je podizan pre deset, dvanaest ili petnaest godina nije dovoljno visok!” U prevodu, prethodna vlast napravila tako niske ivičnjake da se građani klizaju i slučajno padaju pod točkove automobila!
Sa takvim „pojašnjenjima“ sa najvišeg mesta, zar nekoga čudi što je Apelacioni sud u Nišu 27. januara prošle godine preinačio presudu Osnovnog suda i Stamenkoviću smanjio kaznu na šest godina zatvora. Ostala mu je mera bezbednosti, petogodišnja zabrana upravljanja motornim vozilom “B” kategorije.
Jedan pasus iz njihovog obrazloženja možda će se jednog dana izučavati na pravnim fakultetima kao vrhunska besmislica, kojoj se pribegava kad mora da se uradi nešto što nema veze ni sa pravom, ni sa moralom:
“Nalazimo da prvostepeni sud nije pravilno odmerio kaznu, kad je izrekao sedam godina, jer nije adekvatno cenio olakšavajuće okolnosti, konkretno životnu dob optuženog, te da je precenio otežavajuću okolnost, da je on profesionalni vozač, s obzirom na to da se radi o formalnoj stručnosti, a uzimajući u obzir njegovo skromno vozačko iskustvo. Sa druge strane, neosnovana je žalba tužioca, kojom se traži stroža kazna, jer se u njoj ne ukazuju okolnosti koje je prvostepeni sud propustio da oceni, a koje bi doprinele težoj osudi optuženog, s obzirom na to da je nasilničku vožnju već uvažio kao otežavajuću okolnost i dao joj adekvatan značaj.”
“Ovo je bruka. Sva drhtim, svi smo u šoku. Deca su strašno uznemirena. Izgubila sam muža, deca su mi zbog njegove bahatosti ostala bez oca. Uništeni smo za ceo život”, rekla je tim povodom Sonja Ilić, supruga pokojnog Dejana.
I Andrejeva majka Aleksandra Kostadinović je izjavila da je ovo smanjenje ionako blage presude za nju strašna vest. “I sedam godina je bilo premalo. Nemam opravdanja za postupke tog mladića. Sramota je za našu državu da su kazne za saobraćajne nesreće tako male. Moj sin ništa nije skrivio, samo je išao trotoarom, a stradao je. Nije imao priliku da proživi život, da oseti toliko lepih stvari. Ne mogu da prihvatim da je bilo osnova da se onom ko ga je usmrtio umanji kazna. Trebalo je da se napravi neki presedan, da mu se izrekne možda i veća kazna od maksimalne, kako bi se dozvali pameti svi koji se na taj način ponašaju u saobraćaju!”
Januar 2021. tragedija, januar 2022. farsa, bojim se da ako ne ovog ono već nekog sledećeg januara usledi – samo “nanogica”…
Imali smo već takvih slučajeva!