Naš čovek Asano
Dok smo se „letnji dan do podne“ (jeste novembar, ali ovde, na Persijskom poluostrvu, i dalje je preko trideset u hladu) junačili pred put na utakmicu Brazil – Srbija, potpuno je zanemaren podatak da su iz nečega što se pomezno naziva Super liga Srbije za ovaj Mundijal prijavljena samo trojica fudbalera. Od kojih će, realno gledano, nasupiti samo Milan Borjan, golman Crvene zvezde i reprezentacije Kanade, eventualno i njegov klupski drug Osman Bukari u dresu Gane.*
U Stojkovićevoj reprezentaciji naše najletnije takmičenje predstavlja samo „zvezdaš“ Strahinja Eraković, ali njegovih „pet minuta“ treba očekivati tek kad sve bude rešeno i kad će mu to poslužiti samo kao stavka za što bolji transfer u neku jaču ligu.
Iako svaki četvrti fudbaler u Super ligi Srbije (plus ime jedne kladionice) ima pasoš neke druge države, to su uglavnom naši „domaći stranci“ iz nekadašnjih bratskih republika ili predstavnici zemalja koje nikad neće učestvovati na završnoj smotri najboljih fudbalera sveta. Izuzev Gane i Kanade…
A onda je u igru ušao Takuma Asano, junak još jednog iznenađenja prvog kola Mundijala (Nemačka – Japan 1:2), pa sam se ja ostatak dana hvalio podatkom da je ovaj 28-godišnji momak iz Hirošime skoro dve godine (od 2019. do 2021.) nosio dres beogradskog Partizana. Postigao je 22 gola u 56 nastupa, ali to nije bilo dovoljno za radost onih čijim venama teku crna i bela krvna zrnca, jer klub iz Humske u tom periodu ima samo tri „second places“ (iza Crvene zvezde) i jedno neuspešno finale kupa (poraz od Vojvodine, na penale)…
Ne treba čovek da bude prorok, ali siguran sam da će se, kako god da se završi učešće reprezentacije Srbije u Kataru, na kantaru naći i priča o lošem kvalitetu domaće lige. I Asano sad igra tamo gde treba… U Nemačkoj!
* Bukari je ušao u igru protiv Portugala i postigao gol, tako da u naredne dve utakmice treba očekivati njegovo nešto veće prisustvo na terenu.
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
