A sad malo mi…
Kad budete čitali ovaj tekst znaćete rezultate svih „predigra“ od nedelje do srede, pa i nekih današnjih, pošto je voljom žreba i rasporeda glavna utakmica tek na kraju prvog kola grupne faze svetske fudbalske fešte u Kataru. Susretu „pravih“ i „evropskih“ Brazilaca prisustvovaće i ekipa naše porodice, opskrbljena navijačkim rekvizitima koje sam doprtio iz Beograda.
U iščekivanju predstave pod naslovom „A sad malo mi“, mnogi nisu ni primetili sjajna izdanja Engleza i Francuza, ali zato nisu propustili da budemo neka vrsta mirođije u dva do sada najvažnija događaja. Prvi je, of course, pobeda Saudijaca nad Mesijevom ekipom kojoj je kompjuter koji je pogodio pobednike tri poslednja Mundijala predvideo da će u finalu pobediti Brazilce. Nije rečeno, koje…
Neko je okačio niz rezultata Saudijske Arabije na nekoliko Mundijala (1998 – 0:4 sa Francuskom, 2002 – 0:8 Nemačka i 0:3 Irska, 2006 – 0:4 Ukrajina i 2018 – 0:5 Rusija) tek da bude jasnije zašto je u ovoj državi dan pobede protiv Argentine (2:1) proglašen za nacionalni praznik. A „dečko loših muzičarki“ je tvitnuo: „Kad drknemo Brazilce, očekujem bar jedno kraće vanredno stanje od našeg vladara, ipak oni imaju pet titula…”
Sa našim još malo pa doživotnim vladarom povezana je i druga najvažnija mundijalska priča, odbijanje reprezentativaca Irana da pevaju himnu zbog represije i nasilja vlasti u njihovoj zemlji. Mnogi su uz te fotografije iz Dohe okačili onu iz aviona, kad je predsednik svega ovoga došao da isprati Dragana Stojkovića i njegove vesele pulene, računajući da će da im bude “talija” kao onomad pred put u Lisabon.
Ipak, mislim da su neumesne takve prozivke naših fudbalera, nešto ranije odbojkašica ili Novaka Đokovića. Sve dok sami sebi ne kažemo: “A sad malo mi!”
* * *
Marina Mrđen pred današnji put za Katar
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
