Veći od Nemanje
U nedelju 6. novembra na Novom bežanijskom groblju u 11 časova, konstatovaćemo surovu činjenicu da je iscurela godina od kako nema Slaviše Lekića (1959-2021).
Mada, pošto svako malo na njemu bliskim televizijama prikazuju neke od dokumentarnih filmova sa njegovim potpisom i snažnim autorskim pečatom, stoji i utisak da je Lekić i dalje jedan od najangažovanijih medijskih poslenika.
Već sami naslovi („Mediji u Srbiji: hronika propadanja“, „Pad haških begunaca“, „Zoran Đinđić: Hipoteka“, „Kako se dogodio narod“, „Junaci doba zlog“, „Vladalac“…) potvrđuju ono što ga je razlikovalo od svih. Uvek se bavio pravim temama u pravo vreme i za to je umeo da pronađe prave medije.
Od listova u kojima je radio kao novinar i urednik (Omladinske, NON, Borba, Naša Borba, Reporter, Danas…) ili im bio osnivač i vlasnik (Status), do knjiga (“Osma sednica CK SK Srbije – nulta tačka narodnog pokreta”, dvotomna antologija “Nije srpski lupati”, „Zamlaćivanje – politička ‘autobiografija’ Tomislava Nikolića“, „Svaka čast Vučiću“…). A onda je otkrio snagu televizijske slike…
Od 2017. do 2019. godine svoju ogromnu energiju pokušao je da prenese i na kolege, kao predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, ali kao da nije naišlo na razumevanje njegovo uverenje da je bunt protiv svake vlasti, a naročite ove i ovakve, “civilizacijska dužnost i moralni, a ne ideološki čin“.
Sada, dvanaest meseci kasnije, vreme je da se upitamo koliko je bio u pravu Petar Ignja, kad je na vest o Lekićevoj smrti napisao:
“Pobuna protiv Vučića više je od dužnosti, to je istorijska neophodnost, da se ne bismo vratili u feudalno doba i da se ne bismo navikli kako je normalno da neko ko nije bude veći feudalac od Nemanje. Kad jedan ovakav novinar ode, a nema ko da ga zameni, brže ćemo stići do feudalizma!”
P.S. Znam, nisam se baš proslavio ovim tekstom. Teško je i posle godinu dana pisati o Slavišu Lekiću. Da spasem dušu, evo jedne lepe fotografije, koju je Matija Koković snimio u čuvenoj “Rapsodiji” pre više od trideset godina.
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
