Priče sa bilborda
Bilbordi nam dosta kazuju o stanju neke privrede, pa tako i činjenica da na najprometnijim beogradskim ulicama ove jeseni dominiraju oni na kojima se reklamiraju novi televizijski poduhvati, kladionice, banke i kojekakvi medikamenti daje sasvim drukčiju sliku ovog našeg “zlatnog doba”.
Naziv je skovan od dve engleske reči (bill – račun i board – tabla, u prevodu „tabla koja je plaća“), pa je više nego očigledno ko ovde ima para.
A kad malo mrdnete ka periferiji tamo uglavnom još od marta stoje naprednjački predizborni oglasi, posebno oni sa likom predsednika svega ovoga. Neki su izbledeli, neke su vetar i kiša isfronclali, ali i te jadne slike svedoče o vremenu u kome živimo i o tome ko ovde jedini može da plati ne baš jeftin zakup bilborda.
U nedostatku pravih oglasa i platiša firme koje iznajmljuju ove reklamne panoe fingiraju nekakve kampanje, kao što su, na primer, “Biti Beograđanin” ili “Lice ovog grada”, tek da im “izlozi” ne zvrje prazni.
U okviru ove prve meni lično je posebno drag onaj sa likom istinske heroine Nataše Kovačević, košarkašice koja se vratila na teren posle teške saobraćajne nesreće i amputacije noge… U početku je to bilo zbog fotografije, koja likom neverovatno podseća na Mirinu i moju najstariju ćerku Milenu.
U poslednje vreme, međutim, mnogo više pažnje posvećujem onome što piše uz tu lepu sliku: “Biti Beograđanin znači biti neustrašiv, principijelan, nesalomiv i to je priča koja traje i ostaje.”
Sticajem okolnosti ovu poruku viđam na početnoj stanici tramvaja na vrhu Ustaničke, kojih malo, malo pa nema i po pola sata. A onda se osvrnem i pogledam “neustrašive” sugrađane, kako više i ne pitaju zbog čega se sve to događa. Izvijaju vratove ka krivini prema gradu, ćute i nikako da podignu, makar pogled!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
