Zanat, najstariji…
Ove jeseni navršilo se pedesetpet godina od kako je prvi put emitovana televizijska drama Brane Crnčevića „Prijateljstvo, zanat najstariji“, u režiji Aleksandra Đorđevića sa Ružicom Sokić, Slobodanom Aligrudićem i Dragoljubom Milosavljevićem Gulom u glavnim ulogama. Mnogi je pamte i po hitu „Idu dani“, kompozitora Vojislava Kostića.
Ove sedmice dani mi idu u znaku tog starog, dobrog naslova. Pripremajući se za još malo pa četvoromesečno putovanje po toplijim krajevima (Dubai, Katar, Australija), nekim prijateljima sam se javio, neke sam posetio, sa nekima posedeo u kafani…
Tako sam i preksinoć sa mojim prijateljem glumcem Milanom Milosavljevićem popričao o hiperprodukciji serija koje se snimaju u poslednje vreme, iz kojih teško da će i posle godinu dana biti zapamćena makar neka melodija, ako ne i čitava replika. Kao, na primer, rečenica iz već pomenute drame, koja mi se povremeno javlja iz nekog ličnog pluskvamperfekta: „Čovek se najbolje ogleda u očima prijatelja. Tu se sve vidi!“
Slučaj je hteo da sam se iste večeri i za istim astalom ogrešio o jednog mog višedecenijskog prijatelja, zaboravljajući Spenserovu mudrost da je „pažnja najbolji put do prijateljstva“. Čak i ako se neko upusti u neku staru, dugu i neinteresantnu priču…
Baš u takvim situacijama treba imati na umu Linkolnovo upozorenje: „Ne kidajte grubo niti prijateljstva, jer ako ih treba ponovo vezati, ostaće čvor.“
Ne bih voleo da sa takvim „čvorom“ krenem na put, tim pre što se, zbog pomenutog nesporazuma, nisam ni pozdravio sa tim mojim prijateljem. Uz izvinjenje, molim ga da pročita i poznatu izjavu pevačice Šer: „Ja, kad se iznerviram, upitam se da li ću se toga sećati kroz pet godina. Ako neću, zar je to važno?!“
U ovom našem slučaju, dovoljna su i četiri meseca.
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
