Vimbldon kao „naša mera“
Živimo u vremenu paralelnih stvarnosti. Svi imamo probleme, ograničenja, strahove, uspone i padove, i sa tom stvarnošću se većina ljudi pojedinačno nosi kako najbolje zna i ume, najčešće u tišini i bez mnogo potrebe da javno objavljuje i šta ih tišti i šta ih raduje.
Sasvim drugu krajnost čini „stvarnost“ onih koji samo što jutarnje pražnjenje creva ne smatraju za događaj važan za objavljivanje na društvenim mrežama, pa smo tako zatrpani informacijama o kucama, macama, trećim nagrada na književnim konkursima za koje niko nije čuo, roštiljima i tortama, sve do lakiranih noktiju i napucanih usana…
Retko se događa da ukupnim virtuelnim prostorom zavlada jedinstveno i neupitno osećanje iskrenog divljenja i neskrivenog ponosa kao što se pokazalo u nedelju uveče, posle sedmog a četvrtog uzastopnog trijumfa Novaka Đokovića u hramu svetskog tenisa. Vimbldon je, bez obzira na još četrnaest njegovih gren slem titula, bio i ostao jedina „mera“, i šampionskih dostignuća i naših predstava o sopstvenoj veličini.
Duboko podeljeno društvo reagovalo je unisono, bez trunke zazora, te večeri jednostavno nije bilo mesta za razmišljanja o slikanju sa ovdašnjim vlastodršcima, investicijama na sumnjivo dobijenim lokacijama, sve do praktičnog obesmišljavanja ne samo opšte vakcinacije nego i svih mera tokom pandemije korona virusa.
Čak i u vreme Đokovićeve australijske drame bilo je mnogo onih koji nisu pristajali na mantru „samo zato što je Srbin“ ili „ne daju mu da bude najbolji u istoriji“…
A onda je „Bog“ progovorio o tradicionalnom inatu i nebeskom narodu i sve se opet vratilo na staro. Ne bih zbog toga krivio internet i društvene mreže, jer nije internet napravio debile od ljudi nego je samo pokazao kakvih sve debila ima oko nas!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
