Nikome nije dobro Dobro.
Tako je dan posle konsultacija sa predsednikom svega ovoga lider najveće opozicione grupacije u “đekna” parlamentu (“još nije konstituisan, a kad će ne zna se”) iskulirao voditelja televizije koja nekim čudom još nosi ime B92. I bilo bi sjajno da je tom jednom rečju odgovorio na preopširno pitanje o zamerkama ostatka opozicije što su on, Marinka & comp. uopšte išli na Andrićev venac.
Ubrzo je usledilo i obrazloženje: “A kako to što mene napadaju neki ljudi iz opozicije doprinosi da ljudi žive bolje? I kako bi moj odgovor doprineo da rešimo energetsku krizu, zaustavimo divljanje cena, da rešimo bilo koji problem? Nikako. Zato na sve što neko kaže ja kažem samo – dobro.”
Dobro, kažu i svi dobronamerni, kojima je, ruku na srce, sve teže da brane poteze i postupke onih kojima su ukazali poverenje na trećeaprilskim izborima, uzdajući se u snažnu poruku “imamo plan za dan posle”. Posebno onaj deo “mi hoćemo zemlju u kojoj na pitanje ‘kako si’ ljudi odgovaraju ‘dobro sam’”.
Živimo u duboko podeljenom društvu, ali više ne mogu da kažu da im je dobro ni oni koji su podržali “partiju i bratiju”. Njima hleb neće biti jeftiniji, niti domovi topliji, ali makar neće imati utisak da su izneverene njihove nade i očekivanja, poput hiljada onih koji su te nedelje dali svoj glas za “promene iz korena”.
“Površno je i misliti da je sve ovo počelo sa SNS-om i da će ako ode Vučić sve da se promeni. Tek kada odu svi koji su se zadnjih 30 godina smenjivali na vlasti možemo se nadati nečemu”, napisao mi je moj prijatelj Dragan Nalović.
Mnogi su ovih dana citirali i pokojnog profesora Mijača koji je svojevremeno komentarisao propast “Petog oktobra” sledećom rečenicom: “Neće nama biti bolje dok ne ode i Slobina opozicija”.
Dobro, kažem i ja.
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
