Srbija, zadnja stanica Podlugovi
Vic dana za četvrtak 17. septembar: Ferencvaroš je juče izbacio zagrebački Dinamo u drugom kolu kvalifikacija za Ligu šampiona. U Vranju danas neradni dan!
Kroz nekoliko godina ovo, najverovatnije, neće biti nikome smešno, bez podužeg objašnjenja. Ovih dana, međutim, to je samo nastavak smejurije koja traje još od trenutka kad je saopšteno da je na parlamentarnim izborima u Vranju, održanim 21. juna ove godine, Savez vojvođanskih Mađara treća po snazi politička stranka, iza liste koju je predvodio predsednik svega ovoga i tradicionalno drugih socijalista, a ispred vajnih rojalista, zavetnika, suverenista i ostale boranije…
Kroz nekoliko godina, najverovatnije, neće biti nikome smešno, ni „objašnjenje” da je Srpska desnica kupila 20 odsto glasova za lokalne izbore u Vranju (po nekim informacijama, u tu svrhu je uloženo oko 400.000 evra). Elem, za te izbore je njihova lista bila pod rednim brojem četiri, te su po automatizmu novoaktivirane “pristalice” Miše Vacića zaokruživale “četvorku” i za parlamentarne izbore, što je bio redni broj SVM na republičkoj listi. Rezultat: SD druga na lokalu (13 od 65 odbornika), SVM treći na republičkom nivou, Vranje prvo po sprdnji i podsmehu, što traje i dalje…
Kroz nekoliko godina, najverovatnije, neće biti nikome smešno ni što je ovaj „mađarski voz“ protutnjao Srbijom, bez ikakve ozbiljnije reakcije kako ostalih učesnika na izborima, tako i takozvane „bojkot opozicije“. I jednima i drugima teško da bi na tacni bio serviran bolji dokaz o farsičnosti i besmislu izbora u Srbiji uopšte, a posebno ovih organizovanih u vreme „klackalice“ sa korona virusom.
Kroz nekoliko godina možda sve ovo neće ni smeti da se pomene, jer kad nema razuma i pravog otpora, jačaće baš pokreti kojima nije strano da i na drukčiji način uveravaju neistomišljenike kako je sve „legitimno“, jer su u političkoj borbi „sva sredstva dozvoljena“. Juče tamo neko selo Neradovac, danas celo Vranje, sutra idemoooo, prekosutra niko neće znati gde je granica… Od snimaka izveštaja biračkih odbora mnogo ozbilnije deluju snimci prepune sale Skupštine grada Vranje sa osnivačke skupštine tamošnjeg odbora „Srpske desnice“.
Kroz nekoliko godina možda ćemo se toliko navići na svakojake, gotovo svakodnevne budalaštine, da ćemo zaboravljati i šta je bilo juče, a ne tamo nekog leta 2020. kad je Srbijom, osim ovog „vranjsko-mađarskog“ kroz mnoga mesta protutnjao i tzv. „bugarski voz“. Tokom izbora 21. juna saradnici “Crte” (nevladine i nestranačke organizacije, posvećene razvoju demokratske kulture i građanskog aktivizma) prijavljivali su takve kompozicije u Zrenjaninu, Lazarevu, Požarevcu…
To je ono kad „lokomotiva” (organizator čitave ujdurme), koristeći svoje mesto u organizaciji izbora, uzima prazan glasački listić i zaokružuje redni broj željene partije. Tako popunjen listić se u tajnosti, po dogovoru daje biraču, koji nakon toga odlazi na biračko mesto gde uzima prazan glasački listić, stavlja ga u džep, i popunjeni stavlja u glasačku kutiju. Nakon toga se isti prazan listić prosleđuje sledećem biraču, sve dok ima birača koji su potkupljeni da na ovaj način daju svoj glas.
Kroz nekoliko godina, najverovatnije, neće biti nikome jasan ni naslov ovog mog komentara. Ja ne mogu sve i da hoću, zaboraviti… sve ovo što nam se događa! A vozovi idu, danju, noću, kroz… Srbiju, zadnja stanica Podlugovi!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
