Svemir između nas
Ima neke simbolike u tome što se preksinoć na Prvom programu „javnog servisa“, u vreme „sedmojulskog ustanka 2020“, na dvestotinak metara od zgrade Televizije, vrteo film Džekija Čena „Policijska priča 2“.
Iako ova bajata „akciona komedija“ (prvi put prikazana davne 1988.) teško može da se poveže sa brutalnim posleponoćnim obračunom ovdašnje policije i ostalih para-policijskih snaga sa građanima, još manje sa nizom providnih „akcija“ za puna usta zvaničnih komentatora i tabloidne „izveštače“, sve je toliko poznato, već mnogo puta reprizirano i, na žalost, tek uvod u „policijsku priču“ u kojoj ćemo, po svoj prilici, još dugo živeti.
Istovremeno je na nekom od filmskih kanala prikazano znatno svežije ostvarenje, film Pitera Čelsoma iz 2017. pod naslovom koji simbolizuje prilike u Srbiji u znatno dužem periodu – „Svemir između nas“, što se ogoljeno do bola manifestovalo i tokom čitavog jučerašnjeg dana.
I ne samo to, već se svakom izjavom, svakim reagovanjem, svakom informacijom… još više produbljivala „crna rupa“ između političara na i oko vlasti i onih što se još sma(t)raju opozicijom, između onih kojima je mesto u javnim kućama i javnih ličnosti od integriteta, sve do novinara koji nešto za nekog „odrađuju“ i onih koji bi da rade svoj posao…
„Svemir između nas“ je prvenstveno posledica činjenice da u Srbiji više nema realnih političkih sukoba, jer predsednik svega ovoga nema pravog protivnika osim realnog života. U društvu bez komunikacije i obesmišljenih institucija, od izbora i parlamenta do doma zdravlja, nestao je svaki unutrašnji dijalog, nestale su političke stranke, nema ni vidljivijih nevladinih organizacija…
Ostao je samo predsednik vs. narod! S jedne strane on sa pomešanim nadležnostima, s druge, kako je to lepo primetila koleginica Vesna Mališić, pomešana nezadovoljstva. S jedne strane obest svevlašća, s druge bes građana.
Predsedniku svega ovoga je u ovom trenutku lakše, jer ima makar policiju na koju (još) uvek može da računa. Građanima je mnogo teže, jer su ostali sami, ne zato što su oterali i ono malo „političara“ koji su preksinoć pokušali da im se pridruže, već što i sami protagonisti svih tih „pomešanih nezadovljstava“ neprestano emituju i produbljuju „svemir između nas“.
Zato se za svaki povod za bunt građana nameće drukčija „akcija“, kako bi se ti povodi zabašurili a pobuna kompromitovala. A sve to ne može da objedini ni Džeki Čen!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
