Jelečkinje, barjačkinje, koga ćete…

Pošto je sedam dana pre Vidovdana 2020. parlamentarne izbore u Srbiji „pojela maca“, jer su ostvareni i „izlaznost“ i „rezultati“ koji su bili poznati bar sedam meseci ranije, odmah je počela priča kako na predsedničkim izborima kroz dve godine „čitava opozicija treba da stane iza jednog kandidata“.

Sve je počelo kad je tokom glasanja za „Utisak nedelje“  jedan od uključenih gledalaca rekao da bi, po njegovom mišljenju, to mogao da bude – „komičar Ivan Ivanović“. Da li pod utiskom pobede komičara Vlodimira Zelenskog na predsedničkim izborima u Ukrajini 2019. ili na tragu sećanja na javno zezanje ovdašnjeg popularnog voditelja pre osam godina, zbog čega su mnogi na listić za one izbore koje je mogao da izgubi jedino Boris Tadić dopisivali: 13. Ivan Ivanović, tek ponovo su se pojavili njegovi tadašnji slogani „Napred malim korakom“ i „Jer sam tako u mogućnosti“.

Neke je to podsetilo na film Berija Levinsona iz 2006. „Man of the Year“, u kome Robin Vilijams tumači lik komičara Toma Dobsa, slučajnog pobednika na američkim predsedničkim izborima, iz koga vredi zapamtiti samo nekoliko replika, poput ovih: „Političare i pelene treba menjati iz istih razloga“, „Glasali ste za komičara, jer su vam smešni svi političari“ i „Dvorska luda treba da ismeva kralja, ali dvorska luda ne može da vodi državu“.

Naravno, odmah su se javili zagovornici nešto drukčijih pravaca u okviru iste škole mišljenja (“komičara za predsednika”), pa su krenuli predlozi za Zorana Kesića, Mićka Ljubičića, Baneta “Mirijevca”, Srećka Šojića, a iz sela Lisa kod Ivanjice predložen je Branislav Nušić, pošto nisu mogli da se sete kako se zove glumac koji ga predstavlja već duže od deceniju…

Onda je neko primetio da “tog Ivana Ivanovića mnogi doživljavaju kao komičara, što on nije, mnogi ga doživljavaju kao satiričara, što on takođe nije”. “On je samo običan voditelj, koga mnogi doživljavaju kao simpatičnu televizijsku facu, ali sve što on duhovito kaže, napisao je neko drugi. To se u žargonu zove ‘moj tim’ i tim perjem kite se svi, od predsednice vlade, do poslednje televizijske pojave. Ali, pošto Ivan Ivanović nije jedini koji bere lovorike na tuđem talentu, odličan je za predsednika. Zar i sadašnji šef države ne govori ono što mu napišu Toni Bler, Beba Popović ili bilo koji ambasador iz tzv. kvinte” – upozorili su sa tradicionalno neugodnog Dorćola.

Dakle, treba nam pisac, a ne voditelj, komičar ili glumac, što je sa gorepomenutog spiska eliminisalo i Ivanovića, i Kesića, i Laneta Gutovića alijas Srećko Šojić, pa i Milana Milosavljevića zadnja pošta Ivanjica. Nešto bolje stajali su samo Ljubičić i Raičević alijas Bane Mirijevac, pošto je za obojicu utvrđeno da izvode samo ono što su sami napisali.

To je u opticaj vratilo priču da je svako “kovačević svoje sreće”, na toliko puta potrzanu ideju da bi idealni kandidat za predsednika Srbije mogao da bude proslavljeni komediograf i akademik Dušan Kovačević, dok je tviter zajednica, koja je u međuvremenu ojačala do respektabilnog političkog faktora, u prvi plan izbacila dramaturga i profesora Akademije umetnosti prezimenjaka mu Sinišu.

“Narodu je dosta drame, vreme je za kratke i ubitačne poruke”, pobunili su se satiričari plus Beogradski aforističarski klub, pa je krenula licitacija oko nekih imena koja ne bih pominjao, jer ćete ih naći i na stranicama ovog trobroja “Ježa”. Samo bih rekao da se u toj fazi svenarodnog igranja “jelečkinje, barjačkinje, koga ćete” neko dosetio da bi možda vredelo da taj opšti kandidat bude predstavnica lepšeg pola, ali su se odmah usprotivili iz stranke čiji je potpredsednik bukvalno shvatio aforizam jedine kandidatkinje da je “istraga pokazala da je i pre Kruševca bio udaren u glavu”.

E, onda se neko setio da je iste te 2017. godine kad smo u Srbiji za predsednika izabrali lika kome “nije bilo ni na kraj pameti da učestvuje” u Liberiji pobedio njihov najbolji fudbaler svih vremena Žorž Vea, pa je kao kandidat za budućeg predsednika ponovo pomenut najbolji teniser svih vremena, naše gore list Novak Đoković. Iako su jedno vreme čak i Sonja Liht, Vesna Pešić i Srbijanka Turajlić podržavale tu ideju, a možda baš i zbog toga, krenuli su predlozi da bi, kad već hoćemo da nam sportista bude predsednik, mnogo bolji izbor bili “Sale nacionale” Đorđević, Igor Kolarov, Nemanja Vidić, pa opet po ženskoj liniji i Ana Švajnštajger… Jedino proslavljene vaterpoliste niko nije pominjao, valjda je svima dosta Šapića i Udovičića!

Dok ovo javljamo rasprava po ovom pitanju još traje, ali je, kako kažu u krugovima bliskim “krugu dvojke” dogovor na pomolu. Istina, za predsedničke izbore 2032. godine!