Ili jesi ili nisi…
“A ko drugi”, pitanje je na koja srbijanska opozicija nema valjan odgovor evo već deveta godina, mada je ono potpuno ogoljeno tek u poslednje tri, što se poklapa sa Apsolutnom Vladavinom, skraćeno AV.
Protivnik od imena, ugleda i autoriteta, spreman na torturu državnih i paradržavnih medija, institucija i ostalih trabanata, sa zubima i mudima, kako sam ga juče opisao, svakako nije bio bivši zaštitnik građana, od sto umnih glava umoljeni kandidat za prošle predsedničke izbore, a nije ni jedan od lidera razbucane i suicidne opozicije.
Bezbojni Lutovac, namirisani Jeremić, nevažni Živković i pogubljeni Tadić na jednoj, neuverenista Radulović ni tamo ni ovamo, te (svako na svoj način) odbojni Obradović i Trifunović na drugoj strani, ne bi smeli da i dalje održavaju privid političke dihotomije, glumeći opoziciju. Najpogubniji rezultat njihovog celokupnog delovanja je utisak da naspram lidera naprednjaka nema nikog ko bi mogao da bude kakav takav zajednički protivkandidat, ne toliko opozicionih stranaka koliko nezadovoljnih, ogorčenih i za stvarne promene zainteresovanih građana.
Zato nije slučajno što vlast i njeni politički i medijski trabanti insistiraju da je jedini pravi rival Aleksandru Vučiću bio i ostao – Dragan Đilas! Njega se plaše zbog činjenice da je “jedan na jedan” dva puta imao bolji izborni rezultat od predsednika svega ovoga, u njemu prepoznaju đinđićevsku energiju i pragmatičnost, posebno u smislu povezivanja opozicionih rogova u vreći, on je, u krajnjoj liniji, ta “druga strana” sa kojom su ratovali i na ovim lažnim izborima koji nikako da se završe.
Zbog toga su lidera Stranke slobode i pravde i Saveza za Srbiju u poslednje tri, četiri godine predstavljali kao nekoga što noću poruši sve što Vučić i naročito Vesić preko dana naprave, ko bi sutra “prodao Kosovo”, ko “navija za koronu”, ko plaća svaku iole hrabriju izjavu i aktivnost, ko diriguje čitavom medijskom imperijom, jednom rečju trebalo ga je toliko ogaditi narodu da se i on sam zapita “a ko drugi”.
Zato pravo pitanje za Dragana Đilasa zvuči kao slogan iz one reklame za “lav” pivo: Ili jesi ili nisi! Možda on i Savez za Srbiju imaju neki plan time što će “inicirati da ‘srpska opozicija’ postane trajni format saradnje opozicionih političkih organizacija koje su zajednički sa građanima, bojkotovali izbore na svim nivoima”, ali to je samo nova firma iznad starih, rasklimatanih vrata kroz koja duva promaja. Traži se Čovek!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
