Dok je bio mlađi, još u ona „vunena vremena“, pisac je zarađivao za život pišući „priče iz života“, a spasavao dušu satiričnim prilozima za „Jež“ i omladinsku štampu.
Sve objavljeno čuvao je u dve fascikle, označene sa „Živka“ i „Savka“. Živka je morala da bude doterana i našminkana, da baš ne kažemo lakirana, a Savka mu je uvek ispadala nekako ružnjkava, pomalo cinična, da baš ne kažemo pakosna. Živka je pokazivala čvrstu veru i nosila nadu da će jednog dana i stvarnost biti tako vedra i tako lepa, a Savka je pokušavala da upozori i opomene. Nije vredelo, Živka je sve više umišljala da je najlepša na svetu, a Savku su optužili da svemu podmeće iskrivljeno ogledalo.
Onda su došla „slobodna vremena“, kad su ukinuti i humorističko-satirični i omladinski listovi, pa su se i Živka i Savka sretale u dnevnim novinama, ali su se uglavnom bavile susedstvom i ostalim komšijama. Živka je morala da bude preterana i krvava, a Savka još ružnija, još ciničnija i još pakosnija. Živka je trebala da svima pokaže „šta nam rade“, a Savka da upozori i opomene sve koji se nisu slagali što to isto i mi radimo njima! Da pisac ne bi puno razmišljao, sve više je dobijao Živku na tacni, sređenu i skockanu u nekim kuhinjama, a kako treba da izgleda Savka pokazali su neki magarci koji su napisali i objavili čuvenu priču „Vojko i Savle“.
Onda su došla „dosadna vremena“, u kojima su i Živka i Savka proterane iz svih medija. U stvari, Živka je mogla da se pojavi samo u starim haljinama, a Savka ni tako, jer su ubrzo dojučerašnji protivnici postajali koalicioni partneri, pa je pisac morao da pređe na pisanje i prepisivanje partijskih saopštenja. Da bi spasao dušu, počeo je da izmišlja Živku koja je svima ličila na Savku.
Onda su došla „napredna vremena“ i njih dve su postale bliznakinje. Više niko nije znao koja je Živka a koja je Savka, pa se sve češće događalo da za neke važne priče i sam pisac pomisli da su više za satirične sajtove nego za udarne informativne emisije i prednje strane u novinama.
Problem razlikovanja „priča iz života“ i satiričnih priloga rešen je tek ovih dana, kad se Živka trajno preselila u Zadrugu, a Savka postala član parlamenta!
(Treća nagrada na konkursu šabačke „Čivijade“ 2019. za satiričnu priču.)
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
