UTORAK 24. JANUAR

Javni trening umesto derbija

Za početak da se izvinim čitaocima što sam javni trening Novaka Đokovića u ponedeljak uveče u „Rod Lejver areni“ nazvao „derbijem četvrtog kola“. Mada su to isto mislili i organizatori Australian opena, pa su za ovaj meč novinari morali da traže posebne propusnice, koje su prethodnih godina bile neophodne samo za finalne mečeve, i to uglavnom za Men’s Singles.

Dok sam se odgegao do recepcije medija centra i vratio do novinarske tribine propustio sam prva četiri gema prvog seta, kad je jedino bilo neke ravnopravnosti na terenu, tako da sam uživo posmatrao samo rasturanje nemoćnog Australijanca, koga su samo patike držale na okupu…

Neka vajda je što sam naučio kako se pravilno izgovara njegovo prezime, pa ću ubuduće, ako dečko ne digne ruke od tenisa posle ove golgote, pisati Aleks Di Minor. Što mu je ove večeri sasvim priličilo, kako bi rekli naši ljudi di si poš’o, a igra i rezultat više nego minorni (2:6; 1:6; 2:6).

Dobra vest je što je Đoković na terenu proveo samo dva sata i sedam minuta, za razliku od njegovog protivnika u četvrtfinalu STR Andreja Rubljova (25 godina, 6. na ATP listi), koji je posle tri sata i 39 minuta u pet setova pobedio Danca Holgera Runea (19 godina, 10. na ATP listi). To je, ruku na srce, bio pravi derbi drugog dana mečeva četvrtog kola i, ma ko da je pobedio, predstavljaće jedinog ozbiljnog rivala Novaka Đokovića na putu do finala i, najverovatnije, Stefanosa Cicipasa.

Ovu tvrdnju potkrepljuje činjenica da će u polufinalu pobednik srpsko-ruskog okršaja imati za protivnika jednog Amerikanca, i to trenutno rangiranog ispod mesta koja bi ih svrstala među nosioce žreba. U ponedeljak je najnoviji ljubimac ovdašnje publike Amerikanac Ben Šelton (20 godina/89. na ATP listi) pobedio svog zemljaka J. J. Volfa (24/67.), pa će se u sredu sastati opet sa Amerikancem, 25-godišnjim Tomom Polom (35.).

Pol je istog popodneva pobedio po mnogima najdosadnijeg tenisera ATP tura, Španca Roberta Butistu Aguta (34 godine, 25. na listi). Tako se dogodilo da Španija posle dužeg vremena nema ni jednog predstavnika među poslednjih osam, a SAD posle još dužeg imaju čak trojicu. Tu je i Sebastijan Korda (22/31.), od koga fanovi Novaka Đokovića očekuju da u polufinalu namuči već pomenutog Grka.

Amerikanci su poslednji put imali pobednika nekog gren slem turnira pre tačno dvadeset godina, kad je Andre Agasi pobedio ovde u Melburnu, a Endi Rodik na US openu. A onda se zavrteo RNR ringišpil i u poslednje dve decenije, na ukupno odigranih 79 turnira (2020. zbog pandemije nije bilo Vimbldona), njih trojica su podigli pobednički pehar 63 puta (Nadal 22, Đoković 21 i Federer 20). Još su samo Endi Mari i Sten Vavrinka uspeli da po tri puta tu i tamo pobede, a od aktivnih igrača po jednu pobedu imaju još Dominik Tim, Danil Medvedev i Karlos Alkazar, ’ajde da dodamo i Marina Čilića.

To sve samo upotpunjuje statistiku po kojoj su Evropljani apsolutno dominantni. Poslednji šampion sa nekog drugog kontinenta je Argentinac Huan Mario Del Potro (US open, 2009. godine), pa je i to razlog zbog čega su ovdašnji mediji, ali i publika, dosadašnji tok Australian opena proglasili za „novi američki san“.

Češki književnik Milan Kundera kaže da je “san dokaz da fantazija, sanjarenje o onome što se nije dogodilo, spada u najosnovnije potrebe čoveka.” Nešto slično poručio je i Novak Đoković, svojim nastupom u ponedeljak uveče. U prevodu, samo vi sanjajte!