Prosuto mleko
Kad hoće da zavitlava Leskovčane a razveseli drugare iz vlasotinačkih bircuza, moj prijatelj „Zozon“ Nikolić citira izjavu kolege Zorana Pavića: „Po čemu je poznat Leskovac? Po tome što se tu skreće za Vlasotince!“
Poslednjih godina, na današnji dan, ili počnem ili završim komentar u istom stilu: Po čemu je čuven 5. oktobar 2000. godine? Po tome što je tog dana moja sestra Vera slavila 46. rođendan! Tako ću i danas lepe misli uputiti ka Boki Kotorskoj, zadnja pošta Kumbor, gde će gospođa Radović Marinković pred mnogobrojnom familijom dunuti u 68 svećica.
Istok Pavlović je svojevremeno 5. oktobar proglasio “Svetskim danom lažne nade”. Za prosutim mlekom, međutim, ne vredi plakati. Bilo pa prošlo, trajalo kratko tek da zaboravimo koliko je bilo slatko posle „godina koje su pojeli skakavci“ osetiti povetarac slobode.
Dvadesetdve godine kasnije, a naročito u ovih deset naprednjačkih, shvatili smo da Slobodana Miloševića nisu srušili građani, još manje kao fol ujedinjena opozicija. „Puk’o“ je jer ga tog oktobarskog dana nisu branili ni policija, ni vojska, ni kriminalci, ni espees-sendvičari, da bi već iste večeri od njega su digli ruke i strogo kontrolisani mediji… A ostao je i bez „bunara želja“, kako smo tokom devedesetih nazivali glasove sa Kosmeta.
Zato je u mojim ličnim sećanjima mnogo važniji 5. oktobar 2012. godine, kad smo se moja Mira i ja konačno sreli sa gospođom Vesnom Đukić i njenim suprugom Petrom. Tom nezaboravnom susretu u čuvenom restoranu “Zlatno brdo”, koji su decenijama držali naši prijatelji Dana i Jeremija Lazareski, prethodilo je tridesetak meseci dopisivanja i postepenog upoznavanja.
Izlaz je izgleda u tome da ljude kojima poveravamo državne poslove biramo isto tako pažljivo kao što se opredeljujemo sa kim ćemo provesti veče u kafani!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
