Pitanje Irene Nigić
Na magnetnu rezonancu u Kliničkom centru Srbije jutros je, nadamo se, primljena Irena Nigić, kojoj su prethodno isti pregled zakazali kroz dve godine. Iako boluje od distrofije, miopatije i polineuropatije, a nedavno je oslepela na desno oko, sve je ubrzano tek posle objava na našem portalu o pismu u kome je predsednika svega ovoga upitala: “Da li se nekada postidite?”
Ne treba bolji komentar vesti da je na istu adresu ovih dana stigla “Hipokratova medalja” za zasluge u unapređenju zdravstva, koju je dodelilo Društvo lekara Vojvodine. U isto vreme u Kliničkom centru Vojvodine test sklonosti na trombofiliju rade aparatom koji je neispravan već godinu i po dana.
Beograđanin Milan Đurić preminuo je pošto je pao u komu posle posete kiropraktičaru u nekakvom Centru za alternativnu medicinu „Balans medika“, koji je radio bez licence.
“Sve što imam da poručim građanima Srbije je ne lečite se na VMA”, ispričala je za naš portal Anica Zečević, čiji je muž Miško Gadžun (42) preminuo u ovoj vojno-zdravstvenoj ustanovi pod nerazjašnjenim okolnostima, “posle više desetina hiljada evra koje smo dali na lekove, tri godine povlačenja po bolnici i uspešne transplantacije”.
Kolega Mihailo Ješić primljen je na VMA u petak popodne i niko ga nije pogledao dok nije preminuo u noći između nedelje i ponedeljka. Miloš Tofilović iz Ljubovije već dve i po godine traži da se utvrdi odgovornost za neadekvatno lečenje njegovog sina Gorana. Moj prijatelj Dragan Đorđević preminuo je od bakterije koju je “fasovao” u kovid bolnici u Batajnici. Moja kuma Slađana Aksentijević umrla je od sepse posle rutinske operacije u “Dr Dragiša Mišović”…
Njihove slike (tim redom: Mihailo, Goran, Dragan i Slađana) objavljujem kao podsećanje na nevine žrtve “unapređenog zdravstva”. Ako nekome nije jasno pitanje Irene Nigić!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
