Potrošačka nostalgija
Sa Titom sam živeo tačno 30 godina, sedam meseci i dva dana. Bez njega evo već pune 42 godine.
Iz njegove ere pamtim razvod roditelja, staru osnovnu školu koja mi je omogućila da kao osmak budem „šampion znanja Jugoslavije“, bol što nisam mogao da pohađam gimnaziju zbog čega sam završio za građevinskog tehničara, sirotinjski stančić na staroj Čukarici, ali i redovne odlaske na Jadransko more najmanje po tri nedelje, novogodišnje paketiće za decu u staroj fabrici hartije na Senjaku…
Moto svega ostalog što mi se događalo do 4. maja 1980. je stih „neka tvoja glava bude samo tvoja briga“ („Električni orgazam“, evergrin simptomatičnog naslova „Igra RnR cela Jugoslavija“): stipendija za studije građevine, nestašluci slatke plice mladosti, prelazak na Fakultet političkih nauka, prvi posao u „Večernjim novostima“, ženidba, rođenje Mirinih i mojih ćerki, jedanaest meseci u JNA, podstanarski život od vagončeta na Banovom brdu do Resnika…
Da budem iskren, sve po stihu „videćeš da želiš, videćeš da možeš“ došlo je kasnije: prvi naš stan, onaj u Šimanovcima, karijera satkana uglavnom od uredničkih i rukovodećih mesta, prvi naš stan u Beogradu, završetak studija, školovanje dece do akademskog nivoa, letovanja i zimovanja, nekoliko automobila počev od obaveznog „fiće“, kuća na Zvezdari, pokušaji da se bavimo privatnim poslovima, unučići, putovanja širom sveta, druženja i prijateljstva, odlazak u penziju, sve to uz desetine kredita, čekova i pozajmica…
Sve u svemu, nemam mnogo razloga da budem jugonostalgičan. Posebno ne na način koji je sjajno opisao Dejan Kršić, grafički dizajner i profesor iz Sarajeva, u zborniku radova „Jugoslavija: poglavlje 1980-1999“ (izdanje Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji), kad kaže da „komercijalna jugonostalgija vrhunce socijalizma vidi u individualnim konzumerističkim radostima“.
Na taj način se ne govori o političkim apsektima partizanske borbe, samoupravljanja, antiblokovske poltike nesvrstanosti i modernističkog projekta univerzalne emancipacije. Popularna mitologija socijalističkog potrošačkog društva, od fiće do šopinga u Trstu, iz socijalizma briše njegove najveće dosege (obnova zemlje, radnička prava, emancipacija žena, javno zdravstvo, školovanje za sve…)
To nas vraća na današnji datum, jer više vredi i jedno jedino podsećanja na te neprolazne vrednosti nego sve parole tipa kako se „bolje živelo u Titovo vreme“.
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
