Kupite sibirski WC
Srbija se mesec dana posle izbora vratila tamo gde je i bila pre 3. aprila. Ni konačnih rezultata, ni parlamenta, ni nove gradske uprave… funkcioniše samo predsednik svega ovoga, svestan da jedini „zna“ i te rezultate, i sastav buduće vlade, i ko će biti novi „bagdadski kalif“…
Istina, izmileli iz rupa u koje su tokom kampanje bili saterani razni vulini, karići, brnabići & comp… Dva ih meseca nije bilo da ne pokvare „dela govore“ kampanju, što obično čine čim progovore, a još više kad počnu da se mešaju u svoj posao…
A ostali?! Da budem iskren, ne smeta mi što zavetnik Boško, sorbonski đak i kupus koalicija slave poslaničke apanaže (šta ćete, moraju), koliko me vređa neshvatljiva pasivnost onih zbog kojih mnogi, posebno u Beogradu, nisu odlazali sa biračkih mesta do duboko u noć. Rasturili se k’o bugarska skupština već iste noći, a dokusurili „istorijskim samitom“ na Miloševićevom kanabetu. Ruku na srce, takvu „promenu iz korena“ zaista nismo očekivali!
Predizborna kampanja nam se tako još jednom pokazala poput onog parčeta sira što vam pijačari daju na vrh noža da „probate“, pa kad dođete kući shvatite da to uopšte nije taj sir, a usput su vam i spakovali manje nego što ste platili. Ili da budem malo moderniji, poput raznih „čuda tehnike“ koje nam u poslednje vreme nude preko društvenih mreža, od mašinice za zavijanje sarmi do fleksibilnog štapa za čišćenje odvoda. Prva se raspala već kod treće sarme, a drugi je praktično neupotrebljiv jer ne može ni da se gurne u odvod.
Skoro da je mnogo bolje prošao onaj Amerikanac iz starog vica, koji je u Moskvi video reklame za „sibirski WC“. Naručio, čekao, konačno mu stigle dve motke i uputstvo: „Veći štap pobodite u sneg. Na njega okačite kaput. Manjim štapom terajte vukove!“
P.S. Nije bilo u novinama, ali ovo pominjanje motke i velike nužde u istom pasusu nameće dva prosta, da ne kažem prostačka zaključka. Usrali smo motku, a može samo da nam pomogne “govnjiva motka”.
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
