Na kraju se sve izduva
Dramaturg Ivan Lalić ovih dana je pokazao da ugledne javne ličnosti ne treba samo da pametuju po društvenim mrežama i “savetuju” onaj deo opozicije koji se još naziva demokratskim ili građanski orijentisanim. Ličnim primerom, prijavivši se za kontrolora na predstojećim izborima!
Kad su u februaru, na inicijativu šezdesetak javnih ličnosti, predstavnici osam opozicionih partija potpisali sporazum o međusobnom nenapadanju tokom predizborne kampanje, pomislio sam kako nedostaje i jedna baš takva izjava predlagača. U stilu “a mi ćemo se lično angažovati na vašim listama, promotivnim skupovima i u kontroli izbora”.
Uz, of course, sve što i inače čine i što im daje za pravo da sastavljaju, potpisuju i javno ispostavljaju određene zahteve. U tom smislu, Lalić je ovih dana objavio više sjajnih komentara, koje bih veoma rado i lično potpisao.
U jednom je podsetio na genijalni animirani film “Surogat” Dušana Vukotića, koji je pre ravno 60 godina nagrađen Oskarom, u kome glavni junak ide na plažu i “naduva” sve što mu treba. Dušek, obrok, astal, na kraju i devojku. Čak i automobil…
“Jedino što nije uspeo da naduva – to je budućnost, jer ne zna kako izgleda. Tako je naš predsednik ‘naduvao’ svoju stvarnost. ‘Naduvao’ je premijera, skupšinu, tužioca, REM… ‘Naduvao je’ čak i svoje intelektualce, kojima ne smeta ovo carstvo surogata, te su se i oni kandidovali za iste. Onda je naduvao i svoju opoziciju. Nekakve ‘Nade’, Suvereniste i ko zna kakve još trabante srceparajućuh imena koji služe samo za prelivanje glasova”, napisao je Lalić.
I podsetio da se Vukotićev film završava tako što su se surogat baloni izduvali i sve je nestalo, baš kako je i nastalo. To je osnovni problem predsednika svega naduvanoga.
Ne vidi (i nema) budućnost!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
