„Ciriški zec“ u Cetinjskoj 1
Redakcija NIN-a raspisala je ovih dana novi konkurs za NIN-ovu nagradu, za najbolji roman objavljen na srpskom jeziku u 2021. godini.
Uz poziv zainteresovanim piscima i izdavačima da svoje romane, prvi put objavljene u ovoj kalendarskoj godini, pošalju na konkurs do 15. decembra (u šest primeraka, na adresu Cetinjska 1/IV), saopšteno je da će NIN-ov žiri još ove godine raditi u sastavu Marija Nenezić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević, Branko Kukić i Teofil Pančić, koji će predsedavati sastancima.
Zamolio sam mog prijatelja i kolegu Marka Lovrića da kod sekretarice redakcije Jelene Stevović proveri da li stiglo štogod iz Novog Sada, a on me je u sredu obradovao porukom, koju, istorije radi, prenosim u celini: „Dragi Ivane, Ana Zonai je stigla u NIN danas oko jedan.“
Dakle (ode mi „lid“ čak u četvrti pasus), Izdavačka kuća „Prometej“ iz Novog Sada kandidovala je moj roman „Koverat Ane Zonai“, objavljen u martu ove godine, of course na srpskom jeziku, za najprestižnije domaće književno priznanje. Iako je bilo slučajeva da se nagradi prvenac (Ivana Dimić, „Arzamas“, 2016), pa još novinara (Goran Gocić, „Tai“, 2013) ili da lauerat postane neki moj ispisnik u poznijim godinama (Maksimilijan Erenrajh, „Karakteristika“, 1999), što bi u mom slučaju bilo „tri u jedan“, ipak je bliže istini činjenica da u ovom trenutku moj „Koverat…“ ima nezahvalnu ulogu „ciriškog zeca“.
To su oni trkači koje organizatori najprestižnijeg atletskog mitinga plaćaju da pojačaju tempo u prvim fazama trke, u koje se od glavnih zvezda očekuju vrhunska ostvarenja, u prevodu: svetski rekord. Znam da ću ovakvim razmišljanjima ozlojediti mog prijatelja Milana Pajevića, koji je ovih dana objavio više nego pohvalnu recenziju na portalu avantart.com („Sada o banatskoj ravnici i porodici Ane Zonai“) i prvih pedesetak čitalaca koji već danima razmenjuju utiske po društvenim mrežama, ali realno sagledavanje nečijih šansi u nekom poduhvatu je prvi korak ka uspehu.
Osim ako se „uspehom“ ne smatra već samo učestvovanje ili „priča radi priče“, što, na žalost, vidimo na delu oko mnogo važnijih konkursa, nego što je neka književna nagrada. Pogađate, mislim na predstojeće izbore koji će se održati već koliko danas, a mi na delu vidimo ili neke trkače olovnih nogu od prekjuče (Boris Tadić, na primer) ili neke najave za koje nećemo biti spremni ni prekosutra (em žena kandidat za predsednika, em da iza nje stoji „ujedinjena opozicija“). A onda ćemo da se čudimo što ćemo imati trku sa samo jednim favoritom, koji će tvrditi da je oborio sve rekorde.
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
